Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.22 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 41114 122392 91693 2022-07-30T09:12:50Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Еј, Синијо, девојко]</big>''' }}</center> „Еј, Синијо, девојко, би ли синоћ на воде, видеше л’ те делије?” „Видоше ме, видоше, дадоше ми, дадоше, {{стих|5}} кован ђердан под грло.” „Еј, Синијо, девојко, би ли синоћ на воде, видоше л’ те делије, што ти бакшиш дадоше?” {{стих|10}} „Видоше ме, видоше, дадоше ми, дадоше, златан прстен за руку.”}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === * Број ЦГ 1902/15. * Мушитиште код Призрена * Митар Вучковић * Косовско~метохијске варијанте: Милојевић, бр. 34/162, Јастребов; стр. 98/106; Васиљевић, бр. 378; Ђорђевић стр. 29, Лазаревић, стр. 561; Бован, бр. 210, 218, 511, 620, 892. ===Извор=== * Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама "Цариградског гласника", приредио Владимир Бован, Исток [тј.] Лепосавић : Дом културе "Свети Сава"-Хвосно, 2006, бр. песме. 120, стр. 20. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Народне умотворине из листа Цариградски гласник]] fqzrnp8wxg91yloymkdhuqbz2vxdn8y 0 43325 122366 122216 2022-07-29T15:22:05Z Bokini 2804 /* Певач и место записа */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Ивковица лан сејала</big>''' }}</center> Ивковица млада лан сејала, лан сејала и Бога молила: „Дај ми, Боже, летњу росу, да зароси танак ланак, да опредем Ивку рухо, {{стих|5}} Ивку рухо велигданско!"}} === Певач и место записа === Пиротски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 60. * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 254. [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Породичне песме]] [[Категорија:Гора бршљанова - народне песме пиротског краја]] a35mb869yszuwi7uek0i3gk2rynvwbb 0 45147 122355 122352 2022-07-29T13:09:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Милица и Милош</big>''' }}</center> Зора, Маро, изведи ми коња! Извед' коња, изнеси оружје! Ћу си идем на Стару планину: там’ се бију до две силне војске, једна турска а друга каурска. {{стих|5}} Пред турском је Милица девојка, пред каурском Милош добар јунак. Говораше Милош добар јунак: „Терај војску ти отуд, ја отуд, ега би се ми млади састали!" {{стих|10}}}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 234. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] ohyg526tnua3dil4038d4a0amzjztjj 122356 122355 2022-07-29T13:09:56Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Милица и Милош</big>''' }}</center> Зора, Маро, изведи ми коња! Извед' коња, изнеси оружје! Ћу си идем на Стару планину: там’ се бију до две силне војске, једна турска а друга каурска. {{стих|5}} Пред турском је Милица девојка, пред каурском Милош добар јунак. Говораше Милош добар јунак: „Терај војску ти отуд, ја отуд, ега би се ми млади састали!" {{стих|10}}}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 234. * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 147. [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] a451kwt8wagiepgrfdw227lj83qc1f7 0 47815 122361 105558 2022-07-29T14:58:03Z Wlodzimierz 28 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ах, знам... | одељак= | аутор= Сава Д. Мијалковић | преводилац= | година= 1899 | белешке= }} <poem> Блеђано девојче, што си тако тужно? Зашто су ти очи невеселе, сетне? Та живот се на те осмејкује љупко, Пред тобом су стазе мирисне и цветне! Твоје срце не зна шта су прави боли, Нити усне знају за горчину праву; И студена зима још за дуго неће Посетити твоју дугу косу плаву.... Мис’о као муња одједном ми сину: Ах, знам што ти облак чело мрачи сада: Смрт пакосна руку жртви својој пружа И од руке сенка на лице ти пада. </poem> == Извор == * 1899. Нова Искра. Година 1, број 1, стр. 7. {{ЈВ-аутор|Сава Д. Мијалковић|1926}} [[Категорија:Сава Д. Мијалковић]] jzmrvfsrhw83ueybr7r4zivajawnoj5 0 49421 122373 108686 2022-07-30T05:24:22Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Вијена, лоза зелена</big>''' }}</center> <center>(У ору)</center> Вијена, лоза зелена, нане, вијена, лоза зелена. Не ми је лоза зелена, но ми јр мома румена. Шотнала поље дренова, {{стих|5}} сретнала момка јубаво, носило тегет одело, носило капу шајкачу. Варај му лично прилега, давај ме нано за њега. {{стих|10}} Ја гола, боса по њега, ја гладна, жедна за њега.}} === Певач и место записа === * Село Божињевац * Пева: Драгица Ђорђевић, 1913. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980., стр. 132. [[Категорија:Играчке песме]] [[Категорија:Народне песме и игре у околини Бујановца]] e3hv7knnyzsvsdtglyurqck7idriqn7 122374 122373 2022-07-30T05:25:09Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Вијена, лоза зелена</big>''' }}</center> <center>(У ору)</center> Вијена, лоза зелена, нане, вијена, лоза зелена. Не ми је лоза зелена, но ми је мома румена. Шотнала поље дренова, {{стих|5}} сретнала момка јубаво, носило тегет одело, носило капу шајкачу. Варај му лично прилега, давај ме нано за њега. {{стих|10}} Ја гола, боса по њега, ја гладна, жедна за њега.}} === Певач и место записа === * Село Божињевац * Пева: Драгица Ђорђевић, 1913. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980., стр. 132. [[Категорија:Играчке песме]] [[Категорија:Народне песме и игре у околини Бујановца]] 8874yqadkewjin0qfagxuw692hfgbr7 0 49423 122375 108689 2022-07-30T05:29:05Z Bokini 2804 /* Певач и место записа */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Каранфил се на пут спрема и пева</big>''' }}</center> <center>(печалбарска)</center> Каранфил се на пут спрема и пева, каранфил се на пут спрема и пева, а љуба му коња спрема и плаче: „Каранфиле, цвеће моје шарено, куд ме, мене младу, луду остављаш?" {{стих|5}} „Остављам те при твој мајци и при мој." „Каранфиле, цвеће моје шарено, куд ме, мене младу, луду остављаш?" „Остављам те при твој татка и при мој.“ „Каранфиле, цвеће моје шарено, {{стих|10}} тешко мени при две татка без теби. Каранфиле, цвеће моје шарено, куд ме, мене младу, луду остављаш?" „Остављам те при мој брата и при тпој." „Тешко мени при две брата, без теби." {{стих|15}}}} === Певач и место записа === * Село Грамада * Пева: Златаа Анђелковић, 1930. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980., стр. 131. [[Категорија:Печалбарске песме]] [[Категорија:Народне песме и игре у околини Бујановца]] ldq1mtbyywzraol21rq37jnef79selg 0 50287 122369 122247 2022-07-29T16:16:06Z Bokini 2804 /* Певач и место записа */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Полетело соколенце</big>''' }}</center> Полетело сиво соколенце, па је пало на тимочко коло. Опази га тимочка девојка: „Ој бога ти, сиво соколенце, ти ми летиш редом по Крајине, {{стих|5}} здраво ли је војска у Крајине?" Проговара сиво соколенце: „Здраво јесте војска по Крајине, сал погибе Ђура барјактаре!" Кад то чула тимочка девојка, {{стих|10}} жалила га три године дана: једну годин’ киту не носила, другу годин' оро не играла, трећу годин' песан' не појала!}} === Певач и место записа === Пиротски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 192. * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 261. [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] [[Категорија:Историјске песме]] [[Категорија:Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије]] [[Категорија:Лирске народне песме]] sl0z91hhcv71oo1je63unuashdrz67y 0 52304 122370 122248 2022-07-29T16:59:52Z Bokini 2804 /* Певач и место записа */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ој Стојане, море Стојане]</big>''' }}</center> Ој Стојане, море Стојане, вани си сиви волови, разори моји дворови, те посеј моји јадови, те гледај што ће да никне. {{стих|5}} Ако ти никне босиљак, босо ћеш по мен’ да ходиш; ако ти никне невенак, свагда ћеш за мен’ да венеш; ако ти никне цволика, {{стих|10}} цвелно ћеш по мен’ да ходиш.}} === Певач и место записа === Пиротски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 22. * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 262. [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лирске народне песме југоисточне Србије]] 2owgj5eu4htm6of6v6lpubouuuxsdew 0 54448 122403 121890 2022-07-30T10:02:33Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996. '''COBISS.SR-ID - 108644103''' <small>(https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/108644103)</small> === УСМЕНО ПЕСНИШТВО === <poem> Пчиња, као највећи део pограничне Прешевске казе, била је насељена компактном масом српског живља, чије су очи упрте у Србију. Јака патријархална кућна заједница била је и основа отпора османлијском феудализму. Због тога је Турска овде имала више караула и већи гарнизон војника. Најстарији сељаци и сад причају о овим караулама: Дукат (близу махале Дукат (у Црној Рeци), Виље коло (код Црвеног Града), Патарица (на планини Патарици); и др. У Пчињи се живело у оскудици откако се зна. Према Сурличанину Михајлу Стојичићу, ево како су изгледали домови у Сурлици почетком XX века: „Куће су биле врло примитивне - плотаре, саграђене искључиво од дрвене грађе, греде и латне закиваие су дрвеним клиновима, таванице од плетеног прућа, премазане блатом, прозорска окна врло мала, често затворена белом штављеном кожом од јагњета, јер није било стакла. У кући поред огњишта с једне стране је била смештена породица, а са друге коњ (да не би прозебао)." У белешкама народног посланика Стаменка Стошића стоји да су негде после Првог светског рата у Доњем Стајовцу његови родитељи са три ожењена сина, ћерком и унуцима спавали у соби која је имала само дванаест квадратних метара. Други су, вели, спавали у једној просторији заједно са стоком. Двадесет и два члана Настасијевића (род Маркови) у Јабланици живели су у дому од две просторије све до 1945. године, када се распала њихова кућна заједница. Не мали број кућа имао је само две просторије и у богатијим махалама: кућу (у којој је огњиште) и одају (собу). А живело се и у копушаркама, које су имале само једну просторију. Чак и негде после Другог светског рата више од 50% сеоских домова било је покривено сламом или каменим плочама. У архаичној Пчињи сачувани су многи аграрно-магијски обреди и старе форме производног процеса. У најновије време, пак, патријархална култура доживљује корените промене, а многи њени облици се разарају. При томе треба имати на уму и чињеницу да се број становника у пчињским селима смањио за више од једне половине од 1961. до 1981. године (у Бабиној Пољани, Голочевцу, Калову, Петровцу, Сурлици итд.). У појединим махалама остали су стари самотници. Тиме се прекида континуитет у преношењу културног наслеђа. „Деца отидоше, па нема на кога да кажу песму и басму". јада се старица у Коћури. I Тачно је тврђење Јована Хаџивасиљевића: „Сумарно, од свих песама у овој области највише има лирских".<ref>Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. II. Прешевска област. Београд 1913. стр. 301.</ref> Нема сумње, оне имају и највећу поетску вредност. На страницама појединих листова, часописа и других књига можемо наићи на по коју песму из Пчиње. Коста Аранђеловић, учитељ из Шајинца, објавио је у Цариградском гласнику 1902. године рад о лазарицама у горњим селима.<ref>Коста Аранђеловић. Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза), Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3; бр. 10, 7. III 1902, стр. 4; бр. 12,21. III 1902, стр. 4.</ref> Он напомиње да је у самом Стајовцу било седамнаест лазаричких обредних поворки. Занимљиво је да су девојке биле наоружане пиштољима и јатаганима. Још је било живо древно веровање: „Не ваља гледати борбу лазарица, нити пак с њима за једном софром јести." Аранђеловић је навео и четрнаест пробраних лазаричких песама из Стајовца, а које су биле намењене: неожењеном момку (4), девојци (5), скоро ожењеном (1), старијем брату (1), жени (2) и старцу (1). Ови записи показују да је лазаричка обредна лирика у плапинској Пчињи на самом почетку XX столећа била претежно љубавна. Као изразити пример у том погледу може да послужи песма неожењеном момку: * [[Море Бојко, млади Бојко]] Две песме чувају црте из давније прошлости: 1. младић је добио опкладу и оженио се Сунчевом сестром; 2. девојка Милка је „надстојала, надгрејала" и Сунце и Месец. Њихове варијанте певане су у Пчињи на Лазареву суботу и осамдесетих година XX века. У Босанској вили 1904. године Милут. Михајловић објавио је породичну песму, записану у манастиру Св. Прохору Пчињском.<ref>Босанска вила, бр. 19-20, Сарајево 1904, стр. 354.</ref> Ката бели бело платно, у сузице, без водице. Питају гу две другачке: „Зашто, Като, платно белиш, у сузице, без водице?" Онда Ката проговара: „Не питајте, другарице! Имала сам једну сеју, па гу дадо на далеко. У петак гу испросише, у суботу однесоше, у недељу свадба беше, понедељак сеја умре, у торник гу закопаше. Па гу плачу две залвице, две залвице, два девера: „Наша снашо, ран босиљак, у петак те посејасмо, у суботу рано ниче, у недељу расцвета се, понедељак слана паде, озноби нам ран босиљак!" Јован Хаџивасиљевић у својој теренској монографији о прешевској области подробније даје напомене о опадању морала у Пчињи и о исламизирању многих Српкиња крајем XIX и почетком XX века. Изузетио тежак социјални положај многих планинки нагнао их је да мењају веру и одлазе у хареме. Један од узрока овој појави је и аргатовање у равничарским пределима, јер тамо лепе горштакиње лакше дођу у додир са богатијим муслиманским светом. Хаџивасиљевић наводи песме и стихове да би се видео један од главних узрока исламизације пчињских девојака.<ref>Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 249-254.</ref>; Ево једне песме у целости: „Кажи, Мите (Митро), кога сакаш, каурина ил' Турчина?" „Нећу, нане, каурина, каурин је мучна душа: ваздан оре, ваздан копа, вечер дође, срдит дође. Ја га молим да се мије, он се вије да ме бије. Ја си сакам младо Турче, младо Турче ра(х)атличе: ваздан шета по чаршију, па купује шар-шамију, шар-шамију, леблебију, леблебију, суво гројзе; вечер иде, весел иде, ја га каним да се мије, он ме тегли у постељу. Одврзује шар-шампју, па ми дава леблебију, леблебију, суво гројзе." Записујући изворне народне песме у једном особеном дијалекатском пределу, Хаџивасиљевић је поштовао њихове фонетске, морфолошке и лексичке специфичиости. Миленко Филиповић и Персида Томић у етнографском и етнолошком прегледу Пчиње након Другог светског рата, навели су и краће лирске песме: три лазаричке, једну сватовску и једну стрижбарску.<ref>Миленко С. Филиповић, Персида Томић, Горња Пчиња. САНУ. Београд 1955, стр. 74, 79, 96-97.</ref> Текстови у збирци Т. Вукановића показују колико се лазаричке песме скраћују и сажимају у доњем делу Пчиње.<ref>Татомир Вукановић, Српске пародне лирске песме, Врање 1975. стр. 131 (бр. 12), 132 (бр. 16-17), 133 (бр. 18).</ref> Лазарице су одржаване после Другог светског рата готово у свим селима у горњем делу Пчиње. Изузетак је представљао само Голочевац, а ево зашто. И у овом насељу девојке су учествовале у овом обреду и то по осам у групи. Међутим, једном су турски војници са карауле на Гиздавцу насрнули на лазарице код Голочевске реке, близу Ћосинске воденице. Одјекнуо је врисак у дубокој долини. Силовали су их у шуми Тишаку. После тога сакупили су се старији сељаци и одлучили да своје кћери и унуке не шаљу више у лазарице. Својим потомцима оставили су аманет да не славе Лазареву еуботу уз песму и игру девојака. Почетком осамдесетих година XX столећа у висинским селима (у Стајовцу, Радовници, Црвеном Граду, Сурлици, Пролесју) домове је опходио импресиван број лазаричких група. Године 1973. око двеста девојака је изводило ову магијско-обредну игру и певало читав циклус песама. Певало се води, људима свих узраста, њиви, стоци, шуми... У доњим селима (у Барбацу, Новом Селу, Шапранцу) лазарице су нестајале већ после 1960. године. Девојчице су певале краће песме, које су по садржини и језику врло блиске записима из Врањског Поморавља. Сажимајући песму, усмени лиричар је поједине стихове изоставио. Девојке некад певају две посебне песме, а некад их споје у једну целину. Постоји, нпр., оваква песма: јунак је под чадором; лазарице наилазе и желе да му певају; он, пак, хоће једну од њих. Друга песма је о девојци коловођи, до које се хвата „незнан делија". Али он не игра мирно: „руку ву стиска, прстење ломи", „с чифт-пиштољи колан ву кида", „с т'нке пушке косе ву мрси", итд. Певање овакве песме, намењене девојци удавачи, може да траје и пола сата. Одувек је био обичај да се лазарице скупљају у Трговишту на пазарни дан уочи Лазареве суботе. Било је и по десетак група из околних села. Међу обредним песмама у овој области најбројније, а, свакако, и најлепше јесу управо лазаричке. Оне задивљују својом свежином и поетском истанчаношћу, као што је ова која је певана девојци удавачи у Сурлици 1973. године: За Стану се Будим бије, Станин татко вино пије, у градину, под божура. Стана му је слуга била; служећи га задремала, задремала, с'н видела, куде мајку отрчала. „Мори мајке, мила мајке, та как'в сам с'н видела! На с'н ми је тамна магла, на руку ми златан прстен, на главу ми бело перо, у башчу ми кита цвеће!" „Мила ћеро, т'нка Стано, тамна магла - твоја мајка, златан прстен - на венчање, бело перо - на клањање, кита цвеће - твоје војно." Најдуже лазаричке песме у Србији и с јаче наглашеном наративпом компонентом записане су у горњо-пчињским селима.<ref>Момчило Златановић, Народно песништво јужне Србије, Врање 1982. стр. 18—20.</ref> У давној прошлости у Пчињи су биле и ритуалнс поворке русалије, које су за време Нове године опходиле сеоске домове. Међу русалијским дружинама долазило је до крвавих сукоба. У Трговишту, Дејанцу и Коћури налазе се русалијска гробља. Да ли је лазаричка лирика примила у себе нешто од песама које су певале русалије? Сестре Добрица и Милунка Крстић из Доњег Стајовца певале су о раскошно обученој играчици. Први стих је: „Разигра се руселија". Када су раније сватови путовали пешице или јашући закићене коње преко планине, певали су узвикујући и дуже свадбене песме. Јован Хаџивасиљевић објавио је песму од осамдесет стихова Грче Аманојче с напоменом да је то једна „од многих песама што се певају само у сватовима".<ref>8</ref> Њен мотив је: девојка каже момку да ће поћи за њега у колико он изврши одређене задатке. Пошто он све то учини, она захтева да с неба „сведе Даницу звездицу". Момак пробада ножем девојку. Песма и сада живи у усменој традицији, али је скраћена: девојка захтева да момак изврши мањи број задатака. Варијанта коју пева у различитим приликама Станимир Ристић (1928), а коју је научио од деда Младена Стојилковића из Коћуре, крајње је сажета, нарочито при крају; садржи свега двадесет и два десетерца: Зажени се Грче Иманојче, па запроси Гркињу девојку. Он гу проси, она се поноси. Проговара Гркиња девојка: „Кој преплива Саву и Дунава, да донесе травку бенеранџу, тај ће узне Гркињу девојку." Помучи се Грче Иманојче, па преплива Саву и Дунава, и донесе траву бенеранџу. Проговара Гркиња девојка: „Ја сам синоћ друго говорила: кој ми скине звездицу Даницу, да гу стави у теј беле дворе, да ми сија дању као ноћу, тај ће зема Гркнњу девојку." Наљути се Грче Иманојче, па убије Гркињу девојку. „Ево тебе, Гркињо девојко, ево тебе трава бенеранџа, ево тебе и звезда Даница, нек' ти сија дању како ноћу!" Борисав Станковић истиче разлику између градског и сеоског (пчињског) невања газда-Маркових сватова. „А изнад свега тога оно њихно натпевавање између мушких и женских, наизменице. И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује".<ref>Борисав Станковић, Нечиста крв. Сабрана дела, III. Бео^рад 1970, стр.201.</ref> Прецизно је Станковићево запажање о нарицању сељанки из Пчиње. „Особито се истицало нарицање сељанки, њихових тетака и стрина. Оно њихово просто, једноставно иарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже." Енергичан газда Марко био је старешина великог братства. Његову смрт оплакују сви са дубоким болом, јер су остали без заштитника и браниоца на граници. Како његову смрт доживљавају Пчињанке, показује овај искрени фрагмент из нарицаљке: „Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?"<ref>Исто, стр. 233.</ref> Теренска истраживања потврђују да потресно пчињско нарицање садржи највише кукњава и лелекања, али га покаткад замени запевка с ритмичком прозом и мелодичним стиховима. Тужи се отегнуто и из свег гласа. Реткост је да сва нарицаљка (или тужбалица) буде у стиховима. Песник Благоје Ристић (1895-1953) у своју песму Жалба из Пчиње унео је осмерце из народне песме о погибији комите Стојмена: „Стојмене, сине Стојмене, мајкина китко убава, за мирис таман процвета, слана те љута попари! Ој леле, црна, куде ћу, без тебе, китко убава!" Жеталачка песма била је у горњим селима врло активна пре два десетлећа, и то тамо где су желе девојке и млађе жене. Певало се у дуету. Једна обично „води" (пева), а друга „слага" (прати је). Ако је у постату више њих, онда певају наизменично, једне па друге. У планинској Пчињи жито сазрева касније, па су сиромашне девојке из висинских села скупљали драгомани и водили их у кумановско, кратовско и прешевско поље да жању на беговим њивама. Мање групе одлазиле су некада чак у Бугарску, у пловдивско поље. Драгомани који су имали веће групе девојака водили су на пут и гајдарџију или ћеманџију. Приликом повратка из Македоније групе жетелица проводиле су ноћ у Трговишту, а у рано јутро кренуле би у своја села. Иако су пешачиле више часова, по целе ноћи би играле и певале у овом месту. Чула се обавезно и тужна песма о смрти пчињске девојке у туђини. Лазар Маринковић из Трговишта сећа се да је било и више од двеста жетелаца. Гајдарџије и ћеманџије свирали су до изнемоглости. Читав је циклус жеталачких песама. Њихова топла мелодија још се понегде може чути на планинским косама, односно тамо где се жање српом. Без пошалице Крива коза жетва се није могла замислити. Чула се највише тамо где је било младих жетелица и жеталаца и имала подстицајну улогу. Певала се ономе ко заостане у постату. Садржина јој је начешће иста, само се додаје име онога на кога се она односи. Најрадије је певана новодоведепим снахама и призиване им старе симпатије. Девојци би позивали момка кога она потајно воли. Нпр.: Остаде ти крива коза, Дано ле, девојко ле! Приђи, дођи, призбери гу, Раде ле, бећаре ле! Козу терај у козара, Дану води у кошара, Раде ле, бећаре ле! Песме могу бити чисто љубавне, страсне, као што је ова, позната свугде у Пчињи: Девојче бело, црвено, девојче т'нко, високо, не стој спрема мене, изгоре за тебе; изгоре за тебе као лан за воду; као лан за воду у Петрово лето." „Гори, лудо, гори, топрв ће да гориш." (Уместо „у Петрово лето" јавља се и стих „у присојно место"). Сачувана су у осмерцима, десетерцима, дванаестерцима, па и четрнаестерцима и историјска сећања (рад па беговој њиви, односи жеталаца и представника турског феудалног система - ага, бегова, спахија, бекчија). Више је варијаната песме о девојци Божани и пољаку (бекчији). Према Арси Томићу из Радовнице, у његовом родном месту у Стајовцу врло популарна је била ова: Што ми је мерак пољакда будем, Божано бре! Пољак да будем на твоје село, Божано бре! На твоје село, на твоја њива, Божано бре! Ти да ми појеш, ја да те слушам, Божано бре! Ти да ми жнејеш, ја да те гледам, Божано бре! Жеталачке песме певају се најгласније („да се чује у друго село") и са честим узвицима: ој! еј! Певане су и путачке (путничке) песме (кад се ишло у планину на бачије, на пазар, у печалбу). Таква је ова коју је саопштила Јорданка Динић (1922) из Коћуре: Појдем гора зелена, сретнем мома малена. Сметнем пушка да гађам, па се јадно помисли, па ми мисал не даде, - белким је само у мајку, белким је само у татка, белким ће мајка да плаче, белким ће татко да жали. Међу љубавним песмама подоста је таквих које су, у нешто измењеној форми, познате и у другим крајевима. Стихови су разноврсни, а честа су понављања и допеви, поготову ако пева старија особа. Припев „гидо, гидијо, варај, гидијо" јавља се у неким песмама после сваког стиха. Горњопчињеку варијанту пееме Бело Ленче отпевала је 1974. године у Црвеном Граду Стамена Настасовић у 86. години живота: „Отварај ми, бело Ленче, вратиче, мори, вратиче! Отварај ми, ђузеличе, вратиче, вратиче!" „Ја не могу, ја не могу, лудо младо, да станем, море, да станем! Мајка ми је, мајка ми је наседнала фустанче, море, фустанче! Мајка мн је, наседнала фустанче, фустанчз: По фустанче, по фустанче, ћемерче, море, ћемерче!" „Ја си бркни, ђузеличе, џепови, џенови, па извади, па извади, бело Ленче, чекиче, мори, чекиче! Па извади, ђузеличе, чекиче, чекиче! Та отвори, та отвори портиче, мори, портиче! Та отвори, ђузеличе, портиче, портиче! С твојите, бело Ленче, кључеви, мори, кључеви! С твојите, ђузеличе, кључеви, кључеви! Та извади, та извади, бело Ленче, дукати, мори, дукати! Та нзвади, ђузеличе, дукати, дукати!" Сиромашно становништво у Прешевској кази. понајвише у Пчињи, било је изложено различитим притисцима османлијске власти. Осиони појединци насртали су на женски свет, па је долазило и до убиства. Бранећи част своје сестре Бимбиљ из Доњег Стајовца Је убио бега на месту Кула и побегао у Јелашницу. Оваквих случајева било је више. Хаџивасиљевић је дао језгровиту психофизичку карактеристику за жену из ове области: „Пчињанка је здрава и крепка, и отуда бујне природе. Она је весела и кокетна, а лукава и бисгра, при том сујетна и каћинерка."<ref>Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 250 (напомена 14).</ref> Старице још памте песме или фрагменте из њих о односима овакве Пчињанке и Турака (спахија, беглиџија, сејмена, бекчија). Девојке, ређе младе жене, милом или силом одлазе у муслиманске домове. Песма може бити сва у дијалогу између Турчина и хришћанке. Пчињанка је опевана и као наивна жена. Изворну свежину имају песме из Црвеног Града. Највише песама је испевано о девојкама из махале Извор, изнад које је до 1912. године била турска караула („кула"). Оне су на пашњацима поред границс чувале стоку и долазиле у додир са турским службеним лицима. У овој махали живела је бујиа и сиромашна лепотица Димитра, у коју се загледао Турчин из пограничне карауле, недалеко од њене куће. Кад је отишао одатле, одвео је Димитру. Ова љубав опевана је у песми ''Изгоре ме, исуши ме, Димитро''. Из Извора је и лепотица Велика, о којој је, такође, спевана песма. Њу је бег силом одвео у Криву Паланку, али тамо ју је претукла његова ханума. Великина мајка Солунка је на леђима донела кћер у Црвени Град, преваливши дугачак пут. Девојка је три дана била сакривена у бачви, а потом је кришом одведена у Бугарску. После месец дана вратила се у Пчињу, али је ускоро умрла, сломљена психичким и физичким патњама. Велика је сестра мајке Алтане Ђошић, цењене песмопојке из Црвеног Града. Алтанина мајка Стојанка певала је за своју сестру Велику. Да није она први стваралац ове песме? Према песми, Велика је отишла на ливаду да набере „разгом траву" за коња свога брата. Турчин ју је тамо спазио и говорио: „Велико моме, ти си моја, па моја! Сен ђузел мори, ђузел моме убава! Велико мори, калеш моме убава!" За време комитских акција живот у пчињским селима постао је неподношљив. Иако су биле сталне турске потере и акције, комите су представљале „све и сва". Тукли су, па и убијали жене само ако их виде са аскерима, цариницима или сејменима. По повратку са жетве у кумановском пољу, девојка Стојна из Коћуре била је оптужена комитама да је, тобоже, звецкала ђерданом и тако изазивала Турчина Џемаила. Комите Петар Коћура и Јаћим Чарапина одвели су је у Црновце и пред људима је тукли моткама, тако да је једва остала жива. Усмени лиричар је опевао и комите.<ref>Момчило Златановић, Комитски покрет и комитске песме, Књижевност и историја, I. Центар за научна иитраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијска група за српеки језик и књижевност Филозофског факултета, Ниш 1955. стр. 151-158.</ref> Распрострањен је био овакав тип песме: саветује се ага, бег или неко други да не креће на пут јер га тамо чекају три бусије - три комитске војводе са својим четама. Нпр.: Седи, не иди, чојбаши аго бре, седи, не иди уз таја Пчиња, бре! Тамо те чекав до три бусије. Прва бусија Јован Довезенски, друга бусија Крста Трговишки, трећа бусија Петар Коћура, бре! Куде те фатив, главу ће ти скинев! Седи, не иди, чојбаши аго бре! Из првог десетлећа нашег века је и мелодична песма о погибији младића Диме из Црвеног Града, из махале Забел. Бојећи се од комита, којима се замерио, скривао се код тетке Петре. Комите су га убиле на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја. Петлите певав, море, ће с'мне. Пуштај мр, бела Петро, да бегам!" „Полегај, Диме море, полегај, полегај, кротко јагње, полегај! Тија су петли, Диме, лажовити, ће ми те, Диме море, излажев. Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине, низ Рашке ридпне, Диме, Домачке долине! Тамо те чекав, Диме, до три бусије, до три бусије, Диме, чете кумите, ће ми те, Диме море, младо изгубив!" Остаци епских народних песама доказ су да се и овде неговало епско певање. Некада чувена песмопојка Тодора Бојковић из Шајинца, којој је 1973. године било око деведесет година, казивала је како се у њеној младости певало о нашем најпопуларнијем епском јунаку. С видним напором отпевала је почетак славске песме ''Службу служи Краљевићу Марко''. А песму из збирке Вука Караџића Марко Краљевић и вила (II, 37) прича као приповетку. Ево једног одломка: "Там'н Милош запојаја, чула га вила да поје, па фрљила једну стрелу у грло, другу у снагу, а трећу у срце. Милош почнаја да пишти као црв у суво дрво, а Марко се пробудија и видеја што је биднало сас његовога побратима. Викнаја он на Шарца: - Ели ће стигнеш вилу, ели ће ти изврту очи и осечу ноге, па ће те оставу на царски друми." Светислав Ст. Симић, професор врањске гимиазије, организовао је са својим ученицима прикупљање народних умотворина у тадашњем Врањском округу. Од средовечног земљорадника Тодора Илића из Солачке Сене у Иногошту записане су песме о Марку Краљевићу. Кад су га питали: „Од кога је ове песме чуо и научио?", он је казао: „Од старина." Његови потомци знају да потичу из Пчиње.<ref>Врање кроз векове, I. Врање 1993, стр. 353-354.</ref> Могу се чути и фрагменти о боју на Косову и косовским јунацима. Покаткад то су и стихови и проза, односно казивач и рецитује и прича. Иначе, песме из Вукових збирки биле су врло популарне у Пчињи. Читане су и рецитоване на ноћним седељкама, славама и другим скуповима. Василије Трбић је сељацима и комитама читао најпознатије Вукове епске песме. Шездесетих и седамдесетих година XX века старци старице казивали су многе десетерце из Вукових песмарица. У једном српском хиландарском рукопису из 1353. године помињу се певачи у Пчињи „Преде свирьц и Хрусе сльпьц".<ref>Н. Кравцов. Сербскии епос, Москва-Ленинград 1933, стр. 33.</ref> Пчињани су одувек били цењени као певачи у широј области. Голочевац је познат по играорцима, а Нови Глог по певачима. Отуда и изрека: „Голочевци играорци, а Гложани песмопојци." Врсни певачи, и мушкарци и жене, били су из рода Мирџинци у Новом Глогу. Запажен песмопојац је Младен Стојановић, дуговечни старац из Коћуре. Снажан, енергичан и предузимљив, он је трговао чак до Цариграда. На пут је ишао увек наоружан. Још се чува његов јатаган. Носио је одело украшено многим топовима гајтана. Три године је провео у затвору у Измиру. Одатле га је избавила жена му Смиљка помоћу читаве прегршти злата. Певао ]е и дуже песме на славама и у Дининој кафани у Коћури. Долазили су Турци са границе да би га слушали. У веће певаче може да се сврста и народни посланик Стаменко Стошић, који је певао и на већим скуповима. Осмог јануара 1952. године по трећи пут је организовао Врањско вече у Народном позоришту у Врању. Сав приход био је иамењен подизању споменика Борисаву Станковићу. Па плакати се види да је као први певач наступао Стаменко Стошић. Његова најдража песма је: Чувам овце три године, три године три стотине. Ником штету не направи, сал направи кмету штету, кмету штету на крстине. Сабраше се сви сељани, сви сељани и кметови, оценише кмету штету: на снопченце по бравченце, на крстину по стотину, - отидоше триста овце. А ја што ћу, а куде ћу? Па отидо у ајдуци; тамо најдо три девојке, једна свира, а две играв; туј се фати ја да играм, туј се фати, туј остадо. Песмопојки је неупоредиво више. Уосталом, изворне лирске песме (лазаричке, жеталачке и друге) у Пчињи највише су испевале жене. Многе су и у наше доба упамћене по лирском певању. Алтана Ђошић (1913) из Црвеног Града говорила је: „Гочеви су ућутували кад сам ја појала." Сестре Љубица Манасијевић (1903) из Шајинца и Јевросија Аптић (1910) из Мездраје кад су певале на жетви, слушали су их „и аргати и овчари, и старо и младо". II Некада се много приповедало иа седељкама, у воденицама, у овчарским колибама на катунима, у кафанама, на путовањима итд. Зима је у горњем делу Пчиње дуга, са много снега, а путеви западну, па планинци имају много времена за причу. Беспослени људи, познати као стапари, обилазили су у зимско доба махале и куће, пробијајући се кроз дубок снег, и казивали, уз ракију и мезе, згоде и шале. Они су аутори појединих, хумористичко-сатиричних причица (фацетија) које круже пчињским селима. Као приповедачи привлачили су пажњу и воденичари, печалбари и трговци стоком. Егзистирају различити типови приповедака. Бајка се скраћује, а и поједностављује. Слушалац покаткад може бити у дилеми: да ли је то што прича старица бајка, предање или нешто треће? У овом прознои облику све се више јављају реалистичке црте. Старица Стојанка Ристић из Коћуре (1905-1970) испричала је ову приповетку: Бија у у старо време један млого убав воденичар, кога викали Тулумбек. Он неје бија ожењен и све си седеја у воденицу. Кад му донесев вечеру, дође нешто па му закука буку на воденицу. Он истрчи да пушта воду, а кад се врне, вечера гу нема. И такој сваки вечер остануваја гладан. И неки пут дојде једна престара бабетина, а Тулумбек ву се пожали како останује без вечеру „Бабу му рекла да други пут не искача, него да чека у воденицу. Он се скрија поза врата и узеја голему мотку. Кад, ете ти гу лисица и поче брго да једе вечеру. Тулумбек затвори врата и поче да гу удара сас мотку. Она му рече: „Тулумбек, престани да ме удараш, ће ти доведу царову ћерку за жену." Он пристануја на тој. Лисица нашла царову ћерку и зборила ву да је Тулумбск најубав младић, а и да је богат: има воденицу па три витла, буљук од триста овце музнице, голем говедарник и сто трмке пчеле. И такој гу преварила. Спремив се и отидев куде цара лисица и Тулумбек. Цар ги питаја куде су ги сватови, а лисица изл'жала да несу могли да пројдев једну голему воду, а на Тулумбека му један воденичар даја аљине. Тулумбека су у царски двори променили у господске аљине, а он почеја да се задзрћа. Кад су питали лисицу зашто младожења тој чини, она рекла да су његове аљине биле поарне. Најтро пошли на пут. Лисица отрчала и запалила Тулумбекову воденицу. После рекла како се запалија Тулумбеков двор. После цар сабра народ и на Тулумбека направише двори. Ја бе тамо и носи на радници воду. Млади останаше тамо да си живив и благујев, а ја се врна у Коћуру да чувам овце.<ref>У причама. поготову у онима које казују најстарије жене, боље су сачуване дијалекатске црте пчињског говора и поједине ређе речи неголи у лирским песмама. Још је Алекса Јовановић констатовао: „У говору им чује се много старих српских речи и облика које налазимо по споменицима као пратам место питам, забел м. забрап, ити м. ићи" (Алекса С. Јовановић, Пчиња, Гласник Српског ученог друштва, Х1ЛХ, Београд, 1881, стр. 341.</ref> Најрадије се слуша актуелна шаљива и духовита причица (фацетија), јер смањује душевну напетост данашњег човека, премореног и отуђеног у овом узнемиреном свету: „Кажи неку лакрдију, да се бар насмејемо". рећи ће усамљен старац. То је уједно и најпродуктивнија прозна врста, која згуснуто и реско слика слабости у друштву и мане појединаца. Памте се и згоде из ранијег времена. Нпр.: - У Првом светском рату одметнуо се од окупаторске власти Јања из Ћерекарца. Крио се по оближњим шумама, долинама и колибама, а завлачио се и у надубњаке. Војници су га ухватили на превару и довели у Доње Стајовце. Захтевали су од попа да му чита молитву јер ће га стрељати. Поп је дуго чатио у цркви, понављајући неколико пута у току молитве: „Јањице, бегањице". Јања је добро разумео свештеникове речи. После тога су војници с Јањом, коме су руке биле везане, дошли у Козалску реку. Била је љута зима и лед покрио реку и њене потоке. Јања скочио у поток, оклизнуо се и - право у дубоку долину. Остао је жив и одвукао се у неку своју скривницу. Остала је и изрека Јањице, бегањице. - Између два светска рата позове сеоски дућанџија неколико најутицајнијих домаћина из околних села. Убеђивао их је да на терену агитују за његовог брата, посланичког кандидата. На растанку јс свакоме дао по један бео опанак. Сељаци ће: „Зашто дајеш само по један опанак?" „Кад мој брат бидне посланик, дођите да пијемо крчму. Т'г ћу да ви даду и друг оп'нак." Дуго је у поратном периоду била активна фацетија Истопрв. Заказано је време када у Трговишту, среском месту, треба да почне прва филмска представа. Међутим, руководиоци (срески и општински) закашљавају. Како који дође, викне: „Истопрв!" (Поново). Трака се враћа да би свако видео почетак. Тако је први филм у овој варошици приказиван неколико часова. Више је причица о Стаменку Стошићу, који је говорио: „Губи се такат, али не и мерак." Док се на једном среском састанку у Врању расправљало о Стаљиновом притиску на Југославију, Стаменко је ћутећи седео у првом реду и само повремено сукао бркове. За време одмора пришао му је један високи српски руководилац, који га је познавао још из рата: „Ти чика-Стамеико, само ћутиш. Можемо ли да се поуздамо у вас старије?" „Да ти ја... нешто кажу: у нас старе да се не сумња. Ми Стаљина никад несмо волели, али ви тој несте могли да видите. Него, немој ви млади да оманете?" Кратке шалс (шеге) могу се чути и за време путовања. У аутобусу према Трговишту жена се с осмехом обраћа шоферу: „Мајсторе, истреси ме куде Криво сливче." Путници се смеју. Потом овакве шале путују од села до села и траже најбоље усмене приповедаче. У приче су ушле и шаљивчине из Шајинца: поп Јован и ковач Радул. III Памте се митолошка, етнолошка, културно-историјска и друга предања. У доњем делу Пчиње прича се о ђаволима, којима је главно станиште Вражји камен код Доње Трнице. Једно краће предање објавили су М. Филиповић и П. Томић: „Сељаци зидали цркву крај Пчиње. Што би они саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену."<ref>Миленко С. Филиповић, Персида Томић. нав. дело, стр. 102.</ref> И даље се може чути о томе како су сељаци у Шајиицу били у оштрој завади с овим демонима. Да би се осветили Шајинчанима, ђаволи су покушали каменом грдосијом да преграде Пчињу. Стеновит блок су носили у цедилу, али разбежали се у зору, кад је закукурикао петао. Најпознатији ђаволи су: Цуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шија и Муја. Мали су и црни, а на глави им је стално црвена капа. О веровању у виле говори и топографеки назив Виље коло (у Козјем Долу и Црвеном Граду). Мисли се да су ови демони природе играли на Игришту (у Радовници и Новој Брезовици). Знају и за самовиле, за које мисле да могу боравити и у појединим мањим просторијама сеоског дома. Из приче Три сесгре, записане у Стајовцу, види се веровање да се самовила може претворити у корњачу.<ref>Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 294-295. </ref> По веровању Пчињана, постоје женски демони природе андре (андришта). М. Фшшповић и П. Томић сматрају да оне „одговарају невидљивим вилама код осталих Срба."<ref>Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 105.</ref> Ова митолошка бића живе у дрвећу. Највише се свете људима кад им приликом сечења дрвећа убијају децу. Једног дрвосечу је ударио овај демон и викнуо му: „Зашто ми деца исече?" Неком тешком болеснику у Коћури стално су пред очима лебделе љуљашке јер је посекао крушку у којој су била андрина деца. У селима није ретка клетва: „Да те однесев андришта!" Демон ала (ламља) сакупља, кажу, годинама летину, па је некада народ гладовао. Пчињани су обилазили цркве и молили свеце да их ослободе овог митолошког бића. Биле су честе грмљавине и кише. Бујице су односиле плодан слој земље са брда, а надошла река плавила баште и ливаде. Громовник Илија стално је гађао алу (ламњу), али није могао да је погоди јер се она крила у дубокој пукотини стене. Најзад ју је гађао свом силом. Гром је ударио у стену, ала је убивена, а огромаи камени блок одвалио се и сјурио према реци код Шапранца. На стени су остале велике бразде. „Ала може кад оће да уништи поље" - говоре поједине старице. И овде је некада било епидемије опаке болести колере (чуме). Сачувана је и пословичка поредба: „Потепала ги како чума." Она је у предањима остала као најпознатији демон. Замишљали су је као мршаву и ружну жену са рашчупаном косом. Умре свако кога она у главу додирне лејком. Верује се, такође, да чума ноћу улази у просторију у којој је огњиште. Греје воду у грнету, а потом пере косу. Одмах умире онај кога она удари грнетом. Људи су се против чуме борили на разне начине. Једном су са два црна вола близанца заорали бразду око села Коћуре. Веровали су да чума не може прећи преко бразде и донети Коћуранима зло. А у неком, пак, другом селу људи су тако полегали да су им ноге чиниле круг. Ноћу се у собу увукла чума. Наилазила је на ноге, а на главе никако. Кад је стала до огњишта, неко јој је украо лејку и она је постала безопасна. Чума је потпуно уништила насеље које се простирало од Трговишта до Козјег Дола. Од њега је, веле, остало само узвишење Град. Чума је побила становнике сиромашног села Владовца, које је било па месту где је сада крст. Остали су само брат и сестра Мара, од које води порекло род Маринци. У Гориовцу је чума усмртила све становнике, само је побегао један овчар. Лутајући по планини, он је видео како се на брду црни брана и испод ње се сакрио од чуме. Ускоро је дошао орач да том браном влачи тек поорану њиву. „Шта ћеш ту?" „Роде, сакрија сам се од чуму." „Па, чума је моја жена, ја ћу да те спасим." Орач је замолио жену да не дира јединог живог Горновчанина. О овом демону болести створене су и клетве: „Чума да те однесе!", „Чума те однела, дабогда!", „Чума те снемала!" и др. Верује се да се ноћу на раскршћу појављују вештице. Има их који тврде да се оне могу видети, у месту Каменарница у Сурлици. Најстарији Пчињани још говоре о црном демону караконџулу (тур. караконцолос), који се појављује од Божића до Богојављења, и то само ноћу. Ово зло митско биће има гвоздене зубе и вуче дугачак ланац, па се чује застрашујуће звецкање. Прича се како су људи некада страдали од караконџуле, најчешће кад их ноћ ухвати на путу. Етиолошка предања објашњавају постанак појединих животиња: ластавице, мечке, кртице и др. Предање о пореклу ластавице саопштила је Јорданка Динић из Коћурс. По садржини је блиско већ познатим записима, али има и локалне особености: Дошла снашка у кућу, ама три године не зборила. И сви су мислили да је она нема. Њојан муж се оженија сас другу. Она сукала баницу, а стара снашка светлила сас борину. Кад догорела борина до руке, млада снашка викнула: „Ако си нема немка, неси слепа слепка! Зар не видиш да ће руке да ги изгорив?" Она ву одговорила: „Несам нема немка, нити сам слепа слепка! Но сам се три године срамувала: једну годину на свекра, једну на свскрву, једну на младожењу." Свекрва се т'г пружила да гу огали, али она се прстворила у ластавицу и полетела. Само ву реп расцепан. (На оној место куде гу фатила свекрва). И овде се одржава косовски мит. До наших дана се причало о томе како су се у храму манастира Св. Прохора Пчињског причестили косовски јунаци. Веровало се да јс круна кнеза Лазара после Косовске битке доспела у феудалну област Константина Дејановића, вазала султана Мурата. У припрати манастира посебну пажњу је привлачила фреска кнеза Лазара из XV века, која је, нажалост, уништена 1898. године. Антропогеограф Ј. Трифуноски поменуо је предања о Марку Краљевићу, а која су у вези с топографским називима: Марков камен у Петровцу, Маркова ступаљка испод Горновца и Маркове струге у Голочевцу.<ref>Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, САНУ, Београд 1964, стр. 29-30.</ref> Предања о овом епском јунаку још живе у пчињским селима. Нпр.: - Марко Краљевић се посвадио са посестримом вилом. Јурећи је преко брда и планина, он је скочио са Вељиног врха према Пчињи. Једна нога му је била на Петровачком потоку код Новог Села, а друга с оне стране Пчиње, близу Мездраје. На егени близу Новог Села и сад постоје отисци Маркове ноге и Шарчеве копите - Маркова ступаљка. - Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањске реке. Једнога дана брат и сестра су се посвађали. Сестра је увредила Марка и он ју је појурио да је убије. Међутим, она је попут планинске виле прелетела Мораву и винула ее у правцу Пчиње. Срдити брат дограбио јс камен и бацио га из све снаге за сестром. Она се већ била удаљила од Пчиње и летела према Широкој Планини. Дугачка рашчешљана коса личила је на таман облак. Камен је управо њу погодио. Сестра је пала на планину, а бујна коса заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка ишчупала је косу и побегла у земљу жеглиговску. Марков камен и сад постоји - Побијен камен у селу Широка Планина. Хаџивасиљевић је записао предање о томе да је устанике у Пчињи предводио војвода Карпа.<ref>Јов. Хаџи-Васиљевић, нав. дело, стр. 397.</ref> У горњо-пчињским селима још није потпуно ишчезло сећање на Карпошев устанак крајем XVII века. У Пчињи је више од двадесет црквишта и манастиришта у Горњем Пунушевцу и Црној Реци, што значи да је хришћанство овде имало дубоке корене. И сад живе приче о порушеним храмовима. - У горњим селима се сматра да је најстарија црква у овој области била у Метежевској махали у Горњем Стајовцу и да је храм посвећен св. Леонтију. Налазила се близу састава Буковопадинске и Метежевске реке. Још се виде њене развалине. - Две сестре, властелинке у Пчињи, решиле су да саграде себи задужбине. Једна је отишла у кумановски крај и сазидала лепу цркву. Друга је остала у Пчињи и у Зладовцу, на месту где је сада црква св. Тројице, подигла велику задужбину, цркву св. Марка. Њена богомоља је имала и „камени ирестол". Наоколо се простирала густа борова и јелова шума. Црква је била веома богата: имала је велики пчелињак и огромно свилоруно стадо, које је пасло на Зладовској планини. Отуда, из бачија, ишла јс дугачка цев од земљаних ћункова. Њиме је лети са планине „текло млеко до цркву". Ову средњовековну цркву срушили су Турци „кад је пропало наше царство". Тада су пред црквом поубијали много народа. - На потесу Дубје у Горповцу била је у неко доба црква посвећена св. Пантелејмону, поред које је одржаван велики сабор. Налазила се па високом месту, а саборџије су носиле одела од белог сукна, па је сабор могао да се види чак са врањских брда! Богомоља је порушена, а грађевински материјал отеран у Лепчинце за градњу манастирског храма посвећеног истоименом свецу. - Говедари су запазили како један бик у подне нестаје у долини и појављује се после подне. Једном се пажљиво посматрали како се увлачи у павит. Кад су ушли у густиш, видели су како стоји на каменом поду, поред остатака од зида са фрескама св. Николе. Тако је откривено место где је, мисли се, била манастирска црква. Шапранчани су на том месту сазидали 1873. године храм и посветили га св. Николи летњем. На стрмом степовитом узвишењу са десне стране реке Пчиње налази се средњовековни храм Св. Богородица, познат као Вражја или Ђаволешка црква. М. Филиповић и П. Томић погрешно су навели да је богомоља посвећена св. Петки. О цркви је речено и ово: „Хришћанство је у борби са старим култовима поставило и цркву на Вражјем камену, али је та црква до данас очувала у свом имену успомену на старије стање, на доба када је на том месту вршен култ непријатељу, врагу, хришћанства."<ref>Миленко С. Филиповић, Персида Томић, нав. дело, стр. 103.</ref> Храм су највише посећивале жене. Поједине су стругале боју са фресака и прах пиле с водом, верујући да ће после тога затруднети. У Вражјој цркви људи се не венчавају откако су настрадали младенци из оближњег села. О томе се и сад чује предање. Заволели се момак и девојка у Доњој Трници. Он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи. Међутим, њихове се породице нису слагале и нису хтеле ни да чују за брак. Млади су се, пак, све страсније волели и све чешће састајали. Родитељи нису имали куд: пристали су да се млади узму. Венчање је обављепо у Вражјој цркви на великој стени. Кад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићсне коње. Његов коњ се због вике и свирања поплашио, пошао назад и сјурио се низ литицу у провалију. Чим је то видела снаха, сјахала је, потрчала према ивици стене, скочила крикнувши и пала преко мртвог младожење. Горе на стени вриштао је њен коњ, покривен шареним ћилимом. Бучно весеље се зачас претворило у велику жалост. Сахранили су их поред храма, а на гроб младе положили дугачку белу плочу. </poem> === ПЕСМА О ШЕРИФ-БЕГУ === <poem> Српско-турска граница је у првој деценији XX столећа постала немирнија и крвавија, а живот сељака у пограничним насељима тежи и пун неизвесности. Поједини локални догађаји у овом суровом („граничарском", „комитском") времену опевани су у краћим лирским песмама, које су претежно тужне („жалне"). Поетски обликујући нову садржину, усмени лиричар се служио композицијском структуром и изражајним средствима старијих песама (хајдучких, нпр.). - Богат сељак Наце умро је од батина поред границе (Млоголи те бише, ле Наце, /на турску границу). - Мајка потресно плаче над мртвим сином, турским граничарем (Заплакала Османова мајка). - Испеване су песме о младићу, обично комити, кога су на граници ранили сејмени или аскери. Дружина га попела на коња и он одлази девојци Јани. У народним стиховима је ожаљен и оплакан и Шериф-бег. Пре њега цариник на караули у Марганцу (Турском) био је Весел, за кога савременици кажу да је важно за доброг човека, мада је давао новац под интерес. Турци су га једног дана нашли закланог између Мездраје и Шајинца. Убрзо се дознало да су га убили сељаци: Недељко, Радојко и Манча. Првом и другом је било суђење у Прешеву и осуђени су на по сто и једну годину затвора. Казну су издржавали у Приштини. Недељко је тамо умро, а Радојка су после неколико година пустили кући. Манча је након злочина побегао у Србију. На Веселово место дошао је строг и енергичан Шериф-бег. Био је средњег раста, чврсто грађен и наочит Турчин од око четрдесет година. Памте га Мездрајчани и Шајинчани како је, наоружан и достојанствен, јахао коња поред границе. Сматран је за изелицу и преког човека. Трговао је дуваном, па је и због тога иавлачио на себе мржњу сељака. Одржавао је интимне односе с појединим женама из сиромашних планинских кућа. У контакту са Пчињанкама могао је да добије податке о комитама, који су се на том терену стално кретали. Из Лепчинца, па поред шапраначке махале Лисичарци водио је главни канал којим су комите прелазиле из Србије у Турску и обратно. У Шапранцу је живео Стојан Коруба, повезан са четничком организацијом у Врању и одан њеним циљевима до фанатизма. Дакле, агилни Шериф-бег службовао је на врло осетљивом делу српско-турске границе и био стална опасност за припаднике четничке (комитске) организације. Овог цариника је у јесен, највероватније 1909. године, убио граничар Тома. То је било овако. Шериф-бег је, јашући коња, обилазио границу од Мездраје према Марганцу. Тома је будно пратио његово кретање и чекао га у заседи близу махале Рошаци (у Лепчинцу), на месту зв. Лиска. Погођен из пушке, Шериф-бег је пао с коња поред саме граничне линије. Притрчали су војиици поднаредника Томе, узели леш, пренели га на српску страну и сакрили испод кревета у караули. Кад је пала ноћ, граничари су га однели у Живков забел (у храстову шуму) наспрам махале Миш'ци, у Лепчинцу, и ту га потајно сахранили. Колико се зна, глава је однета у Врање. После Шериф-бегова убиства, аскери и дервенџије хапсили су и тукли сељаке из пограничних села Мездраје и Владовца, а одводили их и у Прешево, у седиште казе. Старац Трифун Аптић из Мездраје, који је тада био младић, детаљно је причао о страдању невиних људи и о томе како је његов отац двадесет дана лежао у прешевском затвору. Турске власти, у ствари, нису у почетку поуздано знале како је погинуо Шериф-бег, сумњале су у житеље поред границе и тражиле од њих да им пошто-пото кажу где је леш марганачког цариника. Граничару Томи је саветовано да тражи прекоманду, јер Турци знају где је Шериф-бег нестао, па може доћи до освете. Но, он није озбиљно схватио свој положај. И на Божић, у зору, кад је будност српских граничара опала, аскери су почели да пуцају поред границе. Увек ревностан, Тома је истрчао на граничну линију. Аскери су га опазили и пуцали у њега. Смртно је рањен у стомак у Петном долу. Рањеника су Лепчинчани потоварили на саонице и преко дубоког снега отерали у Врање. Чим се чуло да је Тома рањен, сељаци из Рошачке махале и из других насеља истрчали су на границу. Након краће пуцњаве, турски војници су напустили караулу и повукли се у долину Пчиње. Ђорђе Јовчић, рођен 1887. године, у Шапранцу (у махали Лисичарци), памти да се песма „од Шерифа" певала одмах после бегове погибије. Тома Ристић, рођен 1897. године у Лепчинцу (у Рошачкој махали) чувао је овце кад је Шериф убивен. Он и други Лепчинчани потврђују да је песма много певаиа у Лепчинцу око 1912. године и међу два светска рата. Једну краћу верзију зна и Тома, а завршава се тугом Шерифове мајке: Мајка те плаче, тужно те жали, Шернф-бего бре! Текст и арију у Шапранцу најбоље зна неписмен Ђорђе Јовчић. Пева он „од Шерифа" више од шездесет година у својем селу, кад је негде у гостима, приликом зидања кућа у врањским и пчињским селима итд. „Кад ме је мерак и с'г гу запојем, али ме већ године притиснаше." Како он каже, нико је у Пчињи пе отпева до краја. „Млоги гу започнев, али ниједан не може да гу искара." Убеђен је да је најдужа баш она коју он зна, али наглашава да је није само он стварао. „Појали су и појев гу и други, али никој како мене! Никој не мога да гу увати од мене ни на глас, ни по ред!" - изјављивљо је он у јануару 1971. године. Његова је песма дужа и у звучном погледу дотеранија. Већи број стихова се неколико пута понавља. Ево једног одломка: Коњ му стоји, мамо, нема кој да јаши! Шерифе, нигде те нема, Шерифе, жалба голема! Турци га жалев, мамо, буле га плачев! Шерифе, нигде те нема, Шерифе, жалба голема! У песми се ређају: пушка, реденици, сабља, чизме, китка и други делови оружја и одеће погинулог цариника („ђумругџије"), а на крају се са болом истиче плач деце и туга мајке. Стално се понављају стихови из наведеног одломка (од трећег до осмог). Певање траје онолико колико је певач вољан да пева или публика да слуша. На седељкама и уопште када је био у средишту пажње слушалаца, Ђорђе Јовчић би отпевао негде око осамдесет стихова. Пада у очи да певач уместо уобичајеног турцизма нане (нано), овде употребљава мамо! Облик жалев (од глагола на - ити) типично је пчињски. У Врањском Поморавл>у је - жалив. Шериф-бег је била омиљена мелодија Јевросије Антић из Мездраје, а која је родом из Шајиица (из рода Чергарци). Пређашњих годииа редовно ју је певала на славама, седељкама, али и у пољу („пољска песма"). Два-три пута је саопштавала стихове и увек понешто мењала. Песма почиње тринаестерцем „Шериф-бего, море, у Живков забел лега". Каже се да су га убиле „пчињскс кумите". Бег је мртав, а „коњ му вришти", „сабља сија", „пушка стоји" и „гуњ му виси". Нешто је другачија песма коју је певала њена сестра Љубица Манасијевић, рођена 1903. године у Шајинцу: Шерифе бего нигде га нема, голема жалба за њега! Шерифо бего у Живков забел лежи! Дорато коњ фишти, нема кој да јаши! Шерифо бего нигде га нема! Сура гуња виси, нема кој да носи! Шерифо бего нигде га нема, голема жалба за њсга! Пушка му стоји, нема кој да носи! Шерифо бего у Живков забел лежн, голема жалба за њега! Сабља му сија, нема кој да паше! Шерифо бего нигде га нема, голема жалба за њега! (Док је Љубица Манасијевић певала у октобру 1973, њен свекар Никола Ђорђевић, рођен 1887. годипе, који је лично познавао Шериф-бега, причао је о догађају на граници и изговарао стихове за које је мислио да их је снаха изоставила). Једну од лепших варијаната певао је Драгутин Станковић из Горњег Требешиња. Научио ју је после Првог светског рата на јулском сабору у Лепчинцу. Бег је нестало, а његову сабљу и пушку „нема кој да носи", коња, пак, „нема кој да јаши". Три пута се понављају стихови који песми дају основни тон: Шерпф-бего, нано, нигде га нема, голема жалба за њега! Елегична песма о Шериф-бегу најчешће је певана и највише одолевала времену и укусу управо у Мездраји, шапраначкој махали Лисичарци и у Шајинцу. Тамо, дакле, где се догађај збио и где су због тога сељаци имали велике неприлике. Неоспорно је да је ту и испевана. Да ли у томе имају удела жене из ових сиромашних села поред некадашње границе? Неке међу њима имале су личне разлоге да туже за Шериф-бегом и да оплакују његову смрт. То је, уосталом, било време кад је неописива беда као незадржива сила просто гурала поједине жене и девојке у наручја господара (ага, бегова), цариника и других богатијих људи. </poem> === ЧЕТВРТИ ДЕО === ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ<ref>Песме су преузете из збирки Нишна се звезда по ведро небо (1967), Мори Бојо, бела Бојо (1968) и Стојанке, бела Врањанке (1969). </ref> (ИЗБОР) * 1. [[Море момче назл'нче, лазаре (41)|Море момче назл'нче, лазаре]] * 2. [[Коња разигра Груја делија]] * 3. [[Иван ради, сарај гради]] * 4. [[Ој господо, млад господо]] * 5. [[Димитрије вино пије]] * 6. [[Седела Јана под жуту дуњу]] * 7. [[Ој свекрво, свекрвице]] * 8. [[Ој Велико челебико]] * 9. [[Јано, мори Јано, слунце изгрејало]] * 10. [[Нане, мило нане]] * 11. [[Поболе се Мите, пусто Бањско поље]] * 12. [[Мома Милка најубава]] * 13. [[Девојче бело, црвено]] * 14. [[Куде ће идеш, Велико дадо]] * 15. [[Божане бело, пребело]] * 16. [[Павлино мори, ћерко Павлино]] * 17. [[У војску паша писује]] * 18. [[Мајка Марка по мејане тражи]] * 19. [[Два су се луди варали, нане]] * 20. [[Ц’вти, ружо, ти мене не жали]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]] 8ylpf5y524b0gmb0zujbk4ys6e582qq 0 54462 122377 122121 2022-07-30T06:12:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki <poem> <center>{{ font color | red | '''<big>Подаци о збирци и начин бележења српских народних лирских песама</big>''' }}</center> Као што сам у уводу ове збирке поменуо, бележења српских народних лирских песама вршио сам повремено, и у разним годишњим добима. Каткад јо то било на извору народног певања, али исто тако било је и само казивања или рецитовања, којом приликом сам песме записивао онако како су их казивачи саопштавали. Знатан број српских народних лирских песама, којз сам пре другог светсног рата записао (1934 — 1940), на Косову и суседним пределима, пропао ми је у току другога светског рата, тако да је из тога доба мојих записивања, остао мали број лирских песама. Но, ја сам и поред тога наставио са бележењима лирских народних песама у Срба, како за време рата, тако и након другог сзетског рата све до данашњих дана. Тако је и настала ова збирка, коју смо сврстали према следећој композицији: '''I. Козмографске песме:''' 1. Југ и Сјевер (забележена у Добром Долу, Косаница — јужна Србија); 2. Три се снега на планини беле I (забележена у Боровцу, Косаница — јужна Србија); 3. Три се снега на планини беле II (забележена у Јерињу, Косово). '''II. Песме које се певају деци:''' 1. Ајде шета — шета (забележена у Сочаници, Косово); 2. Бсжић зове с мокије (Добри До, Косаница); 3. Буји, паји чедо моје драго (Каменица — Крива река — Косово); 4. Ваган каше (Трпезе, Косаница); 5. Влатко ми спава (Гњилане, Косово); 6. Да мајци порасте син (Сува Река — Косово); 7. Да ми чуваш овце иљаднице (Мушниково. Сретечка жупа — Косово); 3. Ете гу маца (Гризиме, Крива река —-Косово); 9. И писма се свршила (Бело Брдо, Косово); 10. Иш кокоте, (Добри До Косаница); 11. Иш кокоте, кокотићу (Добри До — Косаница); 12. Којшиџије први комсиђије (забележена 9. I 1948. год. у с. Мушникову у Сретечкој жупи — Косово, од Драге Илић, старе 53. гсд. неписмене сељанке. Песму је чула од својег мужа Михаила Илића, када је трускао децу на колену и певао им); 13. Луле, лула моје дете мицко („Две три лакрдије, рекнемо, ко има време, док се дете успије”, Витина — Кооово); Љуља љушка (Трпезе — Косаница); 15. Љуља, љуља љушка (Лешак — заселак Камен -- Косозо); 16. Матери козе да пасеш (Новаке, Подрима — Носозо); 17. Мац мацане копрцане (Добри До — Косаница); 18. Милојкино чедо („Нишала дете од мерак нема Милојка и певала”, Косовска Каменица Косово); 19. Нина, нина (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 20. Нина, нина бебу (Реткоцер — Јабланица — јужна Србија); 21. Нина нина доћ ће стрина (Лешак, заселак Камен — Косово); 22. Нина, нина ко планина, (Новаке. Подрима — Косозо); 23. Нина, нина лудо дете мајкино (Мушниково Сретечка жупа — Косово); 24. Нина, нина, Петра сина (Добри До, Косанице); 25. Нуна, нуна лушка (Гњилане — Косово); 26. Од два соја сич (Добри До, Косаница); 27. Оста кокот удовац (Реткоцер, Јабланица); 28, Остала је пилица (Добри До, Косаница); 29 Расти, расти малени Јоване (Видровац — Неготинска крајина „Тако се прича, цар неда нама девојку“); 30. Тајто, Тајтано, („Пева се малој деци приликом опасивања"), Гризиме, Крива река — Косово); 31. Трус бите кобиле (Свињиште — Косаница); 32. Трус, трус кобиле (Добри До — Косаница); 33. Ула — ула како була (Новаке, Подрима — Косово); 34. Чије оно дете (Добри До — Косаница); 35. Чува баба говеда, (Остраће — Косово); 36. Чува плачко говеда (Трпезе--Косаница); 37. Шетала бетало {Шушњак — Косаница); 38. Шета Рада по градини (Добри До, Косаница); 39. Шетала шетна (Црвеника — Косаница); 40. Шета шетна (Трн — Косаница); 41. Шушумиле кобиле (Заграђе — Косаница). '''III. Песме које певају деца:''' 1. Дванаес сати удара (Сочаница — Косово); 2. Елем, белем чедиле (Врање); 3. Паде киша уби миша (Пећ — Косово); 4. Ко не види дугу („Кад се појави дуга на небу деца певају“ Медвеђа — јужна Србија); 5. Спиј пиле, спиј, („Тако се пева пилету, нада га ухвате и с њиме се шале; стазе му главу под крило и озако певају машући с пилетом", Церница — Горња Морава — Косово); 6. Два се петла побише (Пећ — Косово); 7. Ој, Миле, Милутине (Богошевци, Сретечна жупа — Носово „Ово се броји ко ће остати најпоследњи, да хвата осталу децу“); 8. Цике цамбурике („Ово за игру, трчање и хватање, кријачка“, Богошевце, Сретечиа жупа — Косово); 9, Калумпер, Перо царе („Дечја игра. Двоје седе, остали иду около њих и певају". Добри До — Косаница); 10. Ћивћимане (Приштина — Косово); 11. Шајкане, шећеркане (Добри До — Косаница). '''IV. Чобанске (овчарске, пастирске) песме:''' 1. Бор садила у башти ђевојка (Добри До — Косаница); 2. Голуб лети планинама (Бања, Метохијски подгор — Косово); 3. Зелен ора' испуцала кора („Оза се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 4. Зелен ора' на Мораву пао („Ова се песма пева и за славе“, Плакаоница, Рогозна — Косово); 5. Лепо пева за гором девојка („Ова се песма пева и за славе". Плакаоница, Рогозна — Косово); 6. Овце чува чобан и чобанка (Јелакце, Копаоник — Косово, Ова се песма „пева и о свадби. Викну на глас, па само пљеште“); 7. Ој јабуко зеленико (Добри До — Косаница); 8. Ор — рја — рја („Кад се козе погубе, из шале, пастирица је певала ову песмицу". Сочаница — Косово); 9, Престај, престај кишице („Кад чобани чувају стоку на испаши, а пада киша, дз би престала киша, онда они певају ову песму (Гњилане —-Косозо); 10, Синоћ Марко из Солуна дође („Ову песму су радо певали козари чобани. Доње Јариње — Косово); 11. Струк босиљка дебелога лада („Чобанска песма, пева се и у другим приликама". Јелакце — Копаоник — Косово); 12. Чувам овце око девет дренз („Исто ову песму певају и за славе“. Плакаоница, Рогозна — Косово) Пастирске „пођевице" или „поодражице“: 13. Вашо козе повилозе (Заграђе — Косаиица. „Говедари или овчари драже козаре"); 14. Говедари дари. („Пођевице дечје. Ово, кад со скупи стока у пландииште, ззђевају се чобани”. Заграђе — Косаница; 15. Говедари дрндари („Овчари кад се драже с говедарима певају". Мачја Стена — Косаница); 16. Говедари, тандари (Мачја Стена — Косаница); 17. Козарице царице {„Пастирска дечја пођевица". Заграђе — Косаница); 18. Свчзри, ковчари („Говедари сдговарају озчарима кад се драже с овчарима". Добри До — Косаница); 19. Овчари, подавичари (Трпезе — Косаница); 20. Овчари, тавничари („Пастирскз дечја пођевице”. Мачја Стена — Косаница); 21. Свињари, дари („Пастирска дечја пођввица". Мачја Стена — Косаница); 22. Чобанине, бане („Подражица чобанска". Мачја Стена — Косаница); Пастиреске егалице; 23. Вара, вара воле биче („Егалица посвећена волу бику у време пастирских забава оно борби бикова". Добри До — Косаница); 24. Вара, кики, воле моје („Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница); 25. Ега вара, пријевара („Пастирска егалица: фацетија и сатира, посвећена радости што се коза парила са одабраним јарцзм, добре пасмине". Добри До — Косаница); 26, Ега воле у бикове („Егалице посвећена волу бику, у време пастирсних забава око борби бикова”. Мачја Стена — Косаница); 27. Ега, ега, бабо моја („Паотирска егалица: фацотија и сатира". Добри До — Косанкца}; 28. Ега, ега, воле моје (I) {„Егалица посзећзна волу бику, у време пастирских забава око борби бикоза". Добри До — Косаница); 29. Ега, Ега, вoле мојз (II) („Егaлица пoсвећена волу бику, у време пастирских забава око борби бикова". Мачја Стена — Косаница); 30, Ники краво, ду Морево („Егалица посвећена крави, у време борби крава, које лети приређују чобани”. Добри До — Косаница); 31. У ливади жута крушка („Пастирска егалица; фацетија и сатира”. Добри До — Косаница); 32. Чело то је од челика („Егалица посвеђена золу бику, у време борби бикова, које лети приређују чобани". Добри До — Косаиица). '''V. Работничке песме.''' Песме које ое певају кад се сеје цвеће 1. Ој девојко убило те цзеће (Добри До — Косаница). Жетелачке пзсме: 2. Јечам жела за гором девојка („Жетелачка песма. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 3. Моба (Богошовце, Сретечка жупа — Косово); 4. Ој пшеницо, каква си у класу (Добри До — Косаница);5. Пратимо девојку (Богошевце, Сретечка жупа — Косозо); 6. Узвикнала белија пшеница {„Пева се кад ожњу пшеницу". Новаке, Подрима — Косово). Работничка бројаница: Свети оци богојавци („Бројаница, када се коси, оре и жито жањз, овако се домаћин обраћа пре почетка посла светитељима". Бело Брдо, Копаоник — Косово); Песме које се певају кад се пече ракија: 8. Маро моја, душо моја („Јесења песма, пева се најчешће уз казан кад се пече ракија". Мачја Стена — Косаница); Прелске песме: 9. Извор вода извирала („Пева се на посјелима и сједницама". Мачја Стена — Косаница); 10. О дезојко у беле рукаве (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 11.О Јованка болује л‘ ти мајка („Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак); 12. Преле су преље с вечере (Бело Брдо, Копасник — Косово); 13. Синоћ Петко од Солуна дође (Новаке, Подрима — Косово); 14, Снијег паде на беарно воће („Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија); Песме које се певају кад се тка 15. Немој жено мене бити („То, кад се тка у кући, човјек се шали и говори у пјесми". Добри До — Косаница); Песме које се певају кад се везе и плете: 16. Ми смо сестре везиље („Кад се везе, девојчице по две певају". Добри До -- Косаница); 17. Која прза зађела („Дечје плетарске задражице". Добри До — Косаница); 18. Ко ти купи то одело („Певају девојчице при женском раду". Бело Брдо. Копаоник — Косозо). Пзсме које се певају кад се гради кућа: 19. Ој, сељани бре. (Русце, Врањска котлина. Кад се постављају главе на новосазидану кућу, мајсторима се даје као подарак: кошуља, чарапе, марама и кита цвећа са врбицсм, што сз окачи на постављеним главама. Тад један од мајстора, са сазидане куће вичз изгласа, сличко као нада се растерују облаци, или када се дозива с брда на брдо, набрајајући наведене стихове. У неким селима јужне Србије, пре него што ће ритуал почети, те и у време ритуала, у паузама дозиковања, удара или бије гоч — бубањ, нао и при завршетку ритуала довикивања. Сељани долазе на „крчму" и доносе дарове, који се стављају на главе и припадају мајсторима који су градили кућу). Песме које се певају кад се пчеле пустају — роје: 20. Мат бубо, мат. („Док се ова песма пева, свира се устимз уз то, кад се пчела роји. Да би се збрала у кошницу, најпре озго на кошницу стави се мушка кошуља". Церница, Горња Мораза — Косозо); Пестме које се певају кад се кравв младе — теле: 21. У мојега зета шерембета („Пошалица, обично се певушећи изговара, кад се отели крава и прохода теле, или када се потом подоји под краву". Добри До — Косаница). '''VI. Пеше које се певају приликом подстрига прве дечје косе:''' 1. Краљ Вукашин три радоста има („Док кум обавља резање прве дечје косе, невесте и девојке певају извесне народне песме пригодне само за озај обичај. Најчешће се пева песма „Краљ Букашин три радссти има“. Новаке, Подрима — Косозо}. '''VII. Свадбене песме:''' 1. Анђелино момо што си насрдена (Витина, Гооња Морааа — Косово); 2. Бол болујз прошена ђезојка (Боровац — Косаница); 3. Боловало прошено дезојче („Пева се о свадби и на славу". Косозска Каменица — Крива Река, Косово); 4. Ветар вије снегом сије („Сватовсна песма". Заграђе — Косаница); 5. Висок багрем до неба („Пева се о свадби, слави и овако кад оћеш". Церница, Горња Морава — Косово); 6. Више села зелена лизада {Бања, Метохијсни подгор —~ Косово); 7. Вуче сабљу ђевер Јеремија {Боровац, — Косаница); 8. Гоћ ми ћуна у Мамушу („Девојке певају о свадби кад испраћају невесту из родитељске куће”. Новаке, Подрима — Кссозо); 9. Две јабуне попола (Заграђе — Косаница); 10. Дено Магдалено („Пева се у разним приликама, а уз то и при обичају „бабило" у свадбеном ритуалу, при игрању ора". Бујановац — јужна Србија); 11. Забричи се млади младожења („Младожењу брију на дан свадбе. Брат га забричи, а бербер га довршава. Иза тога, својта што је донела, ставља се на младожењу. Пошто се обрије, пере главу младожења, поспе га неки младић, па се окупа. Песму певају девојке и младе жене". Средска, Сретечна жупа — Косово); 12. Заплачи девојно за твоје косе („Кад се девојка удаје, облаче је другарице, она има расплетене косе, а две другарице јој певају". Ђилово, Горња Морава — Косово); 13. Идете ли, летите ли кићени сватови (Плакаоница, Рогозна — Косово); 14. Ја не остављам моје три орета („Жал на свадбена песма". Гњилане — Косово); 15. Кмет ми на сто седеше (Сува Река, Призренски подгор — Косово); 16. Колко звече двори Јованови („Свадбена и орска песма. Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџан); 17. Коња јаше Нина Сарајлија („Сеадбена песма коју певају сватови уз пут путнички. Пева се и уз окретање тепсије". Попов До — Новопазарски санџак); 18. Мало село рано вечерало (Бело Брдо, Копаонин — Косово); 19. Мерак ми беше за прво комшиче (Витина, Горња Морава — Косово); 20. Мори Динке тоје алтан чело („Ова се песма пева о свадби, слави и уопште на весељима и забавама. Церница, Горња Морава —-Косово); 21 Невесто око широко (Церница, Горња Морава — Косово); 22. Не просипај снале жито („Пева се код младожењине куће, када невеста просипа жито". Плакаоница, Рогозна — Косово); 23. Нешто Мару грло боли (Заграђе — Косаница); 24. Ој девојко танка конолљико („Свадбена песма, певају је снаши девојке”. Бело Брдо, Копаоник — Косово); 25. Ој невене, мој невене (Бања, Метохијсни подгор — Косозо); 26. Ој Савице ледена водице (Бања, Метохијски подгор — Косово); 27. О купино лозо преплетена („Сватовска песма, пева се обично у кући девојачној када наилазе сватови по девојку. Васиљевац — Косаница); 23. Ракита се разгранила („Пева се и уз окретање тепсије”. Попов До — Новопазарски санџак); 29. Савила се бела лоза (Сува Река, Призренски подгор — Косозо); 30. Симбиљ цзеће на вију зељену („Пева се око свадбе". Новаке, Подрима — Косово); 31. Стари свате добро ти седење (Заграђе — Косаница); 32. Стари свате јадна твоја фала („Певају енђз старом свату". Заграђе — Косаница); 33. Сунце ти се крадом краде (I) („Песма се пева уз окретање тепсије. Обрће је на совру и пева уз тепсију. У људи и жене су тако певали: о Божићу највише и кад се коза на поселима, а и о свадби и слави. Сам певач окреће тепсију долоке весме: 34. Дудулица гола и боса. („Вржу јој главу с врбом, некој дезојчици, а потом прскају воду по авлији. Леб у сито јој се даје, а она стркеља сито по авлији и вика: пуни боже! Биће родна година. Воду јој сипају на главу из канту. Сир, леб, воће даје јој се. Раније су то биле сеоске девојке, сада су то Циганке“. Шилозо, Горња Морава — Косово); 35. Ој дудулице, дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале, да пада киша. Дарују ги: сирење, масло, брашно. То заједнички ручак спремали. До пладне заврше то. Дудулице су биле селске девојке, сад се то баталиле." Гризиме, Крива река — Косово); 33. Ми у село, киша у поље. („Када је суша, девојке би се обукле у старе хаљине, са врбовим венцем око главе ишле кроз села и певале озу песму". Гризиме, Крива река — Косово); 37. Ој додо, ој додоле. („У свану кућу додолице иду — заврате." Витина, Горња Морава — Кособо); 38. Моли бога дудуле. („Дудулице, дудуле, скитале да пада киша. Дарују ги сирење, масло, брашно. Од то заједнични ручак спремали. То су биле селске девојке, а сада се то баталило." Гризиме, Крива река — Косово); 39. Удар’ киша додоле. („Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу.". Дубока, Рогозна — Косово). Песме бројанице протав града (леда). Вапаји и дозиви утопљеника, ради заштите од града: 40. Не наврћи воду на своју ливаду грехота је. („Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза, стави руку на чело, десну, као кад се поздравља војнички, а лијевом руком маше около себе, окренувши се ка најцрњем облаку. Испред куће се изнесе софра, на њу поставе изврнуте ложице, поред софре се проспе жеравица ужарена, а покрај ове стави сјекира". Трпезе — Косаница); 41. О дављениче, врни црни облак. („Пуно пут се устави облак. Овако се баје противу градобитине. Особа која баје, то обично чини са кућног прага, машући каквим канавцем према облаку и дозивајући изгласа дављеника који се кад било удавио, гледајући према црним облацима." Сочаница —- Косово); 42. О дављениче удављени. („Као бројаница се гласно изговара противу града." Уз то „најмлађе дијете заголимо и машемо с њиме на вратима и једно зрно града му ставимо под језик, а по једно на таван од куће”. Гњеждане, Рогозна Косовс); 43. Усту мрк. („Бројаница изговорена гласно противу града." Гњеждане, Рогозна — Косово). Песме о варици: 44. Вар — вар варице. („Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице." Сочаница — Косово). Славске песме, здравице, молитвања и благослсви; 45. Гризна момче јабуну, („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина господи помилуј!” ува Река, Призренски подгор — Косово); 46. Да је знала дрењина. („На завршетку песме певају се стихози: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина, господи помилуј!" Сува Река, Призренски подгор — Косово); 47. За срећне беле погаче. („Домаћинова здравица гостима из веће чаше, о слави. Рударе — Косаница}; 40. Код нашега часног домаћика. (Бело Брдо, Копаоник — Косово); 49. Ко подиже вишњу славу. („Песма се пева у разиим приликама, а најчешће о слави, нао славска песма. Исто тако, ова се песма пева и уз окретање тепсије“. Попов До, Новопазарсни санџак}; 50. Куда ти рало одило. („Славска здравица и благослов, које чини главни гост о слави, након упућене здравице добродошлице од стране домаћина". (Рударе — Косаница); 51. О море момће, тврда главо. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћина, господи помилуј!" Сува Рзка. Призренски подгор — Косово); 52. Препелићице високо летиш. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј, господи помилуј! Нашега домаћииа, господи помилуј! Сува Река, Призренски подгор — Косово); 53. Родило му се грожђе и пшеница. („На завршетку песмице певају се стихови: Алилуј, алилуј. господи помилу]! Нашега домаћина, господи помилуј! Сува Река, Призренски подгор — Косозо}; 54. Славске здравице „молитвање“ кад се „господа". (Добри До — Косаница}; 55. Славске здравице које наздрављају гости. Славске здравице нод становништва званог „Србијанци“. Добри До — Косаница}; 56, Домаћинова добродошлица, (Славска здравица ксд становништва званог „Србијанци". Добри До — Косаница); 57. Домаћину за здравље. („Славска здравица код становништва званог Србијанци. Добри До — Косаница); 58. Смиљем гора ограђена. (Бело Брдо, Копаоник —- Косово; 59. Шта је мезе Јело. (Бело Брдо, Копаоник — Косово). Бајалице: 60. Бајалице сд издати. („То је бајалица од издати. То се врти ножем на слепом цреву. Крсти ту ножем и медечи (гозори) му, то кад заболи цео стомак, а незна болесник шта га боли. То су издати. Видровац. Неготинска крајина}; 61. Једе и пије, сам себе не верује. („Врачару доведу код болесника, она запита укућане за име болесника, погледа га, а потом даје прогнозу болести и саопштава начин лечења болесника”); 62. Бајалица против црвеног ветера, („Бајање се врши на кутњем прагу, понајчешће при заласну сунца; увек се прави круг око црвеног ветра на телу, каквом било перушком. Када се круг начини, на перушку се згази ногом, па се опет наставља прављење круга, и то увек наопако од сунца. После се перушка баци, понајчешће негде на плот од градине или кућног обора, Статовац, Топлица - јужна Србија; 63. Лети 'тица преко бела неба. („Бајалица од урока, и уз то, ујутру да изе дете јајце, преко сунца, то кад му се пребаје једанпут", Видровац, Неготинска крајина); 64. Урок скочи. („Ово се говори на пресјекало — трупина гдје се дрва секу, Умије се од угљаче воде, па се и испије; док се жеравица баца у воду, говори се ово. Или преко пијевца се проспе — да га покваси". Из Босансне крајине, забележено у Сремској Митровици 1949, год.}. Сноверице; 65. Заспо, Каранан на Каракановом брду, („Средство против рђава сна, Ради заштите од рђавих снова и трзања у сну, Срби црногорског порекла у Косаници, стављају под узглавњаче отзорено сечиво. Од тога су јаче средство стихови ове сноверице. Они се очитају гласно, пре спазања, верује се да се тада неће ништа сањати. Ако се и сања, зло се ипак неће десити, јер ова сноверица штити од зла и несреће". Добри До - Косаница); 66. Овај јунак лако не умире. (Врање, 1939. год. забележено од Вука Ивановића, пензионера). Ђазоље оро; 67. Савоверма коња дерма, („Ђаволи се једаред недељно састају на скуп по планинама, свако племе посебно. Том приликом најстарији међу њима све ђаволе сврста у један ред и броји их изговарајући гласно ова имена уместо бројења; Ињиц Илијин, Мина Милијин и Лале Стајин. То се чини на крају дана, пред мрак. Онда настаје ђавоље оро уз наведену пјесму." Добри До — Косаница). </poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 149-153. [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] qeewalrrcd0s6dovqgu61dlaj6gjm5i 100 54487 122360 121957 2022-07-29T14:57:05Z Wlodzimierz 28 /* Дела */ wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Сава Д. | презиме = Мијалковић | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1864 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Сава Д. Мијалковић''' (1864–1926) био је српски песник и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Савет]] * [[Мртва љубав (Сава Д. Мијалковић)|Мртва љубав]] * [[Срце моје хоћу да те питам]] * [[Госпо бриго]] * [[Добар савет]] * [[Ах, знам...]] == Преводи == * Из немачке лирике (1905) [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Сава Д. Мијалковић]] [[Категорија:Српски преводиоци]] ffctrwan8or3vd0exwmscvmnjurnnyd 0 54513 122382 122126 2022-07-30T06:20:16Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Вар — вар — варице</big>''' }}</center> Вар — вар — варице! Отели се кравице! Вар — вара у воду, А берићет у поље!}} === Певач и место записа === Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице. Сочаница — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме о варици]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 2p9kcg86d0rlr96vl958enz2xoe0pf8 0 54522 122357 122344 2022-07-29T13:13:16Z Bokini 2804 /* I НИШКИ ОКРУГ */ wikitext text/x-wiki [[Аутор:Милан Ђ. Милићевић|Милан Ђ. Милићевић]]: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884. '''COBISS.SR-ID - 47806471''' <small> (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/47806471)</small> === I НИШКИ ОКРУГ === * [[Повела је Јелка (Милићевић)|Повела је Јелка]] * [[Не дај ме мајке]] * [[Кад носе крста]] * [[Дај Лено, моме]] * [[Три певача]] * [[Где је здравцу најбоље]] * [[Мајка не познала сина]] * [[Сва се војска Шишману предала (Нишки округ)|Сва се војска Шишману предала]] * [[Стојан и каранфиљ]] * [[Да знаш мила]] * [[Драга све може]] * [[Свекрва сметња]] * [[Прво драго]] * [[Зло од девера]] * [[Невесела голубица]] * [[Добро у чичиним дворима]] * [[Два се млада]] * [[Милица и Милош]] * [[Јана аџамија]] * [[Млад господар с младом госпођом]] === II ПИРОТСКИ ОКРУГ === * [[Пошла Румена рано на воду (Милићевић)|Пошла Румена рано на воду]] * [[Чијо је оно девојче (Милићевић)|Чијо је оно девојче]] * [[Омиле ми у село девојче (Милићевић)|Омиле ми у село девојче]] * [[Кад се запроси девојка]] * [[Кад се чини жито за свадбу]] * [[Кад иду за девојку]] * [[Кад се иде за девојку]] * [[Кад предају девојку деверу]] * [[Кад одведу девојку]] * [[Младожењо, младо дете|Младожењи]] * [[Попој ми слуго царева (Милићевић)|Попој ми слуго царева]] * [[Бегуница]] * [[На васкрс]] * [[Ивковица лан сејала]] * [[Кад крстоноше долазе из поља]] * [[Плачно војно]] * [[Рањен Марко]] * [[О слави]] * [[Рано ранила Јелена (Милићевић)|Рано ранила Јелена]] * [[Беда на Манојла]] * [[Колико ко жали]] * [[Бела Рада (Милићевић)|Бела Рада]] * [[Кад се иде с копања кући]] * [[Лепа Вела]] * [[Деспотица]] * [[Невестица по дел шета]] * [[Какво момче коња игра (Милићевић)|Какво момче коња игра]] * [[Хеј Стојане]] * [[Сестра и брат договарају се]] * [[Божана и Манојло]] * [[У очи Ђурђева дне]] * [[Драгана]] * [[Играла се Севделика]] * [[Полетело соколенце|Полетело сиво соколенце]] * [[Ој Стојане, море Стојане]] * [[Тодор и Тодора]] * [[Милкана]] * [[Ој јаворе, зелен боре (Милићевић)|Ој јаворе, зелен боре]] * [[Најтежа рана]] * [[Марко Краљевић и вила Пештеркиња|Краљевић Марко и вила Пештеркиња]] * [[Једну мајку имам]] * [[Од Висока Станко (Краљевина Србија)|Од Висока Станко]] === III ВРАЊСКИ ОКРУГ === * [[Девет ћери и један син]] * [[Стана и јелен]] * [[Лазаричка песма]] * [[Лудо младо]] * [[Ђавол мома]] * [[Да паун перје шири]] * [[Христу уз колевку]] * [[Ђура тамначар]] * [[Брат и војно]] * [[Јован чобан и три девојке]] * [[Лепотиња и хубавиња]] * [[Нејаки Јован]] * [[Илија и Марија]] * [[Стојан и Љиљана (Милићевић)|Стојан и Љиљана]] * [[Стојанка и Сулиман војвода]] * [[Лепа Аничица]] * [[Колико су драги девојачки џепови]] * [[Где су каке лепотице]] * [[Лепа Шана]] === IV ТОПЛИЧКИ ОКРУГ === * [[Ахмед Пеливан и Скадарка девојка]] * [[Опклада (Милићевић)|Опклада]] * [[Златокрили соко]] * [[Илија делија]] * [[Милош и љуба]] * [[Xаџи-Ћир-Јованче]] * [[Сва се војска Шишману предала]] * [[Марко Краљевићи сестрић му Огњан|Краљевић Марко и сестрић му Огњан]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић]] ssqthjgux67a9hl646rfeaaojop1xkc 0 54537 122365 122212 2022-07-29T15:17:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Бегуница</big>''' }}</center> Ој Лазаре, на воду возаре! Харно чувај на воду бродове! Синоћ ми је одбегла девојка; Ниј’ однела, ни много занела, Однела ми три товара блага: {{стих|5}} Један товар — све жути дукати, Други товар — меке мамудије, Трећи товар — све бели талири.}} === Певач и место записа === Пиротски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 253. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] srx40hzvmhpi0288fxpxkmaxzigsvzr 0 54548 122367 122233 2022-07-29T15:58:51Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Деспотица</big>''' }}</center> Дивна, дивна Деспотинће! Ладо, Ладо! Диван пород нарађала: Ладо, Ладо! Све синови, све банови, {{стих|5}} Ладо, Ладо! Све ћерчице, све краљице! Ладо, Ладо!}} === Певач и место записа === Пиротски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 257-258. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] 9v1feq5uac64zai9qfhetse3dvc41xk 0 54558 122368 122265 2022-07-29T16:03:44Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Какво момче коња игра</big>''' }}</center> Какво момче коња игра! Ладо, Ладо! Уз чаршију, низ чаршију. Коњак ли је? Змијак ли је? Момче ли је? Сковче ли је? {{стих|5}} Узда ли је? Звезда ли је? Арбија му од коњ паде: „Ђери, бери, мала момо! И додај ми арбијицу! Да ти дадем и јабуку!" {{стих|10}} На јунака русе косе. За појас му остри ножи, На ножеви и вергије. Куде стане, све тренери! Куде ходи, све громоче! {{стих|15}} На јунака три јелека. Сви три дава за девојку. Један морав, други зелен, А трећи је чиста чоха. Мајка си му говораше: {{стих|20}} „Не дај, синко, три јелека, Три јелека за девојку. Која ти је суђеница, Она ће ти сама дође!" Јунак језди през горицу, {{стих|25}} Коњ му вришти, подскакива, Да му љуба дочује, Да му порте отвори!}} === Певач и место записа === Пиротски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 258-259. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] pvz9gf7i1xqhkn43kpju3lnhs7nvbpb 0 54568 122371 122291 2022-07-29T18:49:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Лудо младо</big>''' }}</center> Лудо младо коња игра. Коња игра, џилит џита; И фрљи га моме двору,<ref>моме двору = момином двору.</ref> Искрши јој струк босиљак! Мома га је љуто клела, {{стих|5}} Љуто клела и проклела: „Кол’ко реда на мој ђердан, Тол’ко града да проминеш, Како мене - да не нађеш! Тако белу и црвену. {{стих|10}} Тако танку и високу!}} === Певач и место записа === Врањски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 319. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] 6dsj404snln7oqk098o15ewpxm4yg9j 0 54576 122372 122300 2022-07-29T19:01:18Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Лепотиња и хубавиња</big>''' }}</center> Стано, Јано, црвена јабуко! Црне очи, црвени образи, Бело лице, црне обрвице, Омиле ми твоја лепотиња, Омиле ми твоја хубавиња! {{стих|5}} Ако сам ти тол’ко омилела, А ти дојди к ноћи полу ноћи. Не узјахуј коња аџамцју, Не припасуј сабљу димискију, Нит’ си турај сокола на руку! {{стих|10}} Од радости момче не дочуло, Па узјаха коња аџамију, И припаса сабљу димискију, И тури си сокола на руку. Па си појде девојкину двору. {{стих|15}} Коњ завришта — двора озавнеше, Сабља сину — двори огрејаше, Сокол прну — прапорци грмнуше! Пробуди се девојкина мајка: „Што ћеш овде, море, лудо младо! {{стих|20}} Ја не имам ћерку за давање, Нити имам сина за женидбу.“}} === Певач и место записа === Врањски округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 322-323. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] km8vp7grerdozeacjyr7pni2qt7bdpu 0 54611 122353 2022-07-29T13:07:10Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Добро у чичиним дворима</big>''' }}</center> Два се млада у ливаде љубе њим’ се чини нико ги не види. Опази ги једна бездушница, па отиде у гору зелену, те си бере свакојаку травку, {{стих|5}} понајвише биље омразито; те омрази зумбул н кар… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Добро у чичиним дворима</big>''' }}</center> Два се млада у ливаде љубе њим’ се чини нико ги не види. Опази ги једна бездушница, па отиде у гору зелену, те си бере свакојаку травку, {{стих|5}} понајвише биље омразито; те омрази зумбул н каранфиљ: зумбул-момче каранфиљ-девојче. 3умбул-момче у Будим отиде каранфиљка код мајке остаде. {{стих|10}} Зумбул-момче ситно писмо праћа: „Каранфиљке, како си без мене?" „Зумбул-момче, лоше сам без тебе." Што је гора да је дивитова, што је небо, да је лист хартије, {{стих|15}} што су ђаци, све да су писари, да опишу зумбул и каранфиљ.}} === Певач и место записа === Нишки округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 146-147. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] a2f0paz5whtnw6jg0djo2gnam4cn0d4 122354 122353 2022-07-29T13:07:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Два се млада</big>''' }}</center> Два се млада у ливаде љубе њим’ се чини нико ги не види. Опази ги једна бездушница, па отиде у гору зелену, те си бере свакојаку травку, {{стих|5}} понајвише биље омразито; те омрази зумбул н каранфиљ: зумбул-момче каранфиљ-девојче. 3умбул-момче у Будим отиде каранфиљка код мајке остаде. {{стих|10}} Зумбул-момче ситно писмо праћа: „Каранфиљке, како си без мене?" „Зумбул-момче, лоше сам без тебе." Што је гора да је дивитова, што је небо, да је лист хартије, {{стих|15}} што су ђаци, све да су писари, да опишу зумбул и каранфиљ.}} === Певач и место записа === Нишки округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 146-147. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] szm8rp54woef01dipgj0qlez7i03y6m 0 54612 122358 2022-07-29T13:18:22Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јана аџамија</big>''' }}</center> Леле, Јано, леле, аџамијо! Синоћ дојдох, синоћ те преварих, а камо ли често да долазим? Извео бих те у Пирин-планине, куде виле хоро савијају. {{стих|5}} Ту ги свири Јован добар јунак. Говори му вила Загоркиња… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јана аџамија</big>''' }}</center> Леле, Јано, леле, аџамијо! Синоћ дојдох, синоћ те преварих, а камо ли често да долазим? Извео бих те у Пирин-планине, куде виле хоро савијају. {{стих|5}} Ту ги свири Јован добар јунак. Говори му вила Загоркиња: „Свирај, свирај, Јоване јуначе! Синоћ смо ти кроз дворове прошле. Јоште тебе дома сви жалеју: {{стих|10}} још ти мајка црну сукњу носи, још ти сестре цвеће не носеју, још ти браћа камен пе фрљају.}} === Певач и место записа === Нишки округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 147. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] 57eqeyuq2vxtw6s6j6b8tpv85gtpdts 0 54613 122359 2022-07-29T13:26:44Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Млад господар с младом госпођом</big>''' }}</center> Извирала извор вода, бистра студена; и при воду бадем дрво, танко високо; под бадема троскот трава, ситна зелена: и на траве постељана свилна постеља. Туј ми седи млад господар с младо… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Млад господар с младом госпођом</big>''' }}</center> Извирала извор вода, бистра студена; и при воду бадем дрво, танко високо; под бадема троскот трава, ситна зелена: и на траве постељана свилна постеља. Туј ми седи млад господар с младом госпођом. {{стих|5}} У руке ги биљур бардак — вино румено. И пред њима сладак бадем — мезе ручају; над њима је огледало — сорта велика: напију се, пољубе се, огледају се. Полепши је млад господар него госпођа. {{стих|10}} Па говори млад господар младе госпође: „Ђу да љубим другу љубу, млађу од тебе!" Њему на то одговара млада госпођа: „Изникло је једно дрво у крај у море, изникло је друго дрво усред Дунава. {{стих|15}} Кад се оба та дрвета врхом саставе, таг да љубиш другу љубу, млађу од мене!" „Не кун мене, љубо моја, вели господар, никад не ћу другу љубу јунак љубити!"}} === Певач и место записа === Нишки округ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија, нови крајеви; географија-орографија-хидрографија-топографија-аркеологија-историја-етнографија-статистика-просвета-култура-управа, Штампа и издање Кр.-срп. државне штампарије, Београд, 1884., стр. 147-148. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Милан Ђ. Милићевић: Краљевина Србија]] oq90db65ziqkntyiewc76w7q1z5p0eo 100 54614 122362 2022-07-29T15:06:15Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Ада | презиме = Негри | иницијал_презимена = Н | годинарођења = 1870 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Ада Негри''' (1870–1945) била је италијанска књижевница. | слика = Ada Negri.png | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = Ada Negri }} == Дела == * [[Без имена]] * Мртв… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Ада | презиме = Негри | иницијал_презимена = Н | годинарођења = 1870 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Ада Негри''' (1870–1945) била је италијанска књижевница. | слика = Ada Negri.png | опис_слике = | википедија = | остава = | остава_кат = Ada Negri }} == Дела == * [[Без имена]] * [[Мртви пољубац]] * [[Не враћај се...]] * [[Не сметај ми!]] * [[Судбина]] ==Преводиоци на српски језик == * [[Аутор:Драгиша Станојевић|Драгиша Станојевић]] [[Категорија:Италијански књижевници]] jmapux6fesbp864n3w4rjfo0bmg8ayx 14 54615 122363 2022-07-29T15:14:12Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Станојевић, Драгиша}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Станојевић, Драгиша}} [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски преводиоци]] 5kfjrau583xrn1fq0ixw9z9e79slqxr 100 54616 122364 2022-07-29T15:14:38Z Wlodzimierz 28 Нова страница: {{Аутор | име = Драгиша | презиме = Станојевић | иницијал_презимена = С | годинарођења = 1844 | годинасмрти = 1918 | опис = '''Драгиша Станојевић''' (1844–1918) био је српски политичар, правник и књижевник. | слика = | опис_слике = | википедија = Драгиша Станојевић | остава = | ост… wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Драгиша | презиме = Станојевић | иницијал_презимена = С | годинарођења = 1844 | годинасмрти = 1918 | опис = '''Драгиша Станојевић''' (1844–1918) био је српски политичар, правник и књижевник. | слика = | опис_слике = | википедија = Драгиша Станојевић | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Преводи === * [[Без имена]] * [[Мртви пољубац]] * [[Не враћај се...]] * [[Не сметај ми!]] * [[Судбина]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Драгиша Станојевић]] [[Категорија:Српски преводиоци]] kgu0kc45983km4wb54z8loelzc371y3 0 54617 122376 2022-07-30T06:03:11Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Усту мрк</big>''' }}</center> Усту мрк! Овамо неда Стамена! Наше је поље чисто и пречисто! Ко Богородичино млеко!}} === Певач и место записа === Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Усту мрк</big>''' }}</center> Усту мрк! Овамо неда Стамена! Наше је поље чисто и пречисто! Ко Богородичино млеко!}} === Певач и место записа === Кад се вари коломбоћ на Варицу певају се ови стихови. Баци се мало у воду берићета, рано изјутра, па се кува варица. Стаду даду помало од варице. Сочаница — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме о варици]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] lfp92zicci8i9e3192fo64chn0rzjjr 122378 122376 2022-07-30T06:14:06Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Усту мрк</big>''' }}</center> Усту мрк! Овамо неда Стамена! Наше је поље чисто и пречисто! Ко Богородичино млеко!}} === Певач и место записа === „Бројаница изговорена гласно противу града." Гњеждане, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] s9d7zxvj2rnuu567caugytvq68mu996 122380 122378 2022-07-30T06:18:31Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Усту мрк</big>''' }}</center> Усту мрк! Овамо неда Стамена! Наше је поље чисто и пречисто! Ко Богородичино млеко! {{стих|5}}}} === Певач и место записа === „Бројаница изговорена гласно противу града." Гњеждане, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] een471u1j3k9r3r22d9bn9sfk5gcxvl 0 54618 122379 2022-07-30T06:17:39Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>О дављениче удављени</big>''' }}</center> О дављениче удављени, Врћи те твоје овце та'мо, неда’ овамо! Овамо има горе чудо: Девојна од седам година {{стих|5}} девојку родила! Свилене пелене изаткала, Те наше равно поље покрила!}} === Певач и… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>О дављениче удављени</big>''' }}</center> О дављениче удављени, Врћи те твоје овце та'мо, неда’ овамо! Овамо има горе чудо: Девојна од седам година {{стих|5}} девојку родила! Свилене пелене изаткала, Те наше равно поље покрила!}} === Певач и место записа === „Бројаница изговорена гласно противу града." Гњеждане, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] lu4y0bewb56j7rjylx180om11eben2x 122381 122379 2022-07-30T06:19:53Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>О дављениче удављени</big>''' }}</center> О дављениче удављени, Врћи те твоје овце та'мо, неда’ овамо! Овамо има горе чудо: Девојна од седам година {{стих|5}} девојку родила! Свилене пелене изаткала, Те наше равно поље покрила!}} === Певач и место записа === „Као бројаница се гласно изговара противу града." Уз то „најмлађе дијете заголимо и машемо с њиме на вратима и једно зрно града му ставимо под језик, а по једно на таван од куће”. Гњеждане, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] boqmb9124vhpkiynblmto1vj97q76w0 0 54619 122383 2022-07-30T06:23:20Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>О дављениче, врни црни облак</big>''' }}</center> О дављениче, врни црни облак! Ево га копилче од дванаест кила! Врни те овце! Имамо ми копилче од дванаест кила! Врни дављениче те овце! {{стих|5}}}} === Певач и место записа === „Као бројаница с… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>О дављениче, врни црни облак</big>''' }}</center> О дављениче, врни црни облак! Ево га копилче од дванаест кила! Врни те овце! Имамо ми копилче од дванаест кила! Врни дављениче те овце! {{стих|5}}}} === Певач и место записа === „Као бројаница се гласно изговара противу града." Уз то „најмлађе дијете заголимо и машемо с њиме на вратима и једно зрно града му ставимо под језик, а по једно на таван од куће”. Гњеждане, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] j85y9oodm5b5twchq561np8xlorb5ma 122384 122383 2022-07-30T06:24:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>О дављениче, врни црни облак</big>''' }}</center> О дављениче, врни црни облак! Ево га копилче од дванаест кила! Врни те овце! Имамо ми копилче од дванаест кила! Врни дављениче те овце! {{стих|5}}}} === Певач и место записа === „Пуно пут се устави облак. Овако се баје противу градобитине. Особа која баје, то обично чини са кућног прага, машући каквим канавцем према облаку и дозивајући изгласа дављеника који се кад било удавио, гледајући према црним облацима." Сочаница —- Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] krq66o0x53cswjwyvihcdoj3b0taia2 0 54620 122385 2022-07-30T06:27:31Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Не наврћи воду на своју ливаду грехота је</big>''' }}</center> О дављениче, Вучета Перишин, море! Не наврћи воду на своју ливаду, грехота је! Но обрни у планину, у туђину! Ово је село покривено испогањеном поњавом!}} === Певач и мест… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Не наврћи воду на своју ливаду грехота је</big>''' }}</center> О дављениче, Вучета Перишин, море! Не наврћи воду на своју ливаду, грехота је! Но обрни у планину, у туђину! Ово је село покривено испогањеном поњавом!}} === Певач и место записа === „Пуно пут се устави облак. Овако се баје противу градобитине. Особа која баје, то обично чини са кућног прага, машући каквим канавцем према облаку и дозивајући изгласа дављеника који се кад било удавио, гледајући према црним облацима." Сочаница —- Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 140. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] dbnj3m1op278wi3uawshqnhlmej8vcf 122386 122385 2022-07-30T06:30:35Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Не наврћи воду на своју ливаду грехота је</big>''' }}</center> О дављениче, Вучета Перишин, море! Не наврћи воду на своју ливаду, грехота је! Но обрни у планину, у туђину! Ово је село покривено испогањеном поњавом!}} === Певач и место записа === „Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза, стави руку на чело, десну, као кад се поздравља војнички, а лијевом руком маше около себе, окренувши се ка најцрњем облаку. Испред куће се изнесе софра, на њу поставе изврнуте ложице, поред софре се проспе жеравица ужарена, а покрај ове стави сјекира". Трпезе — Косаница == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 139. [[Категорија:Песме против града]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 50zsjmf53spve69zql0a237ai0fagan 0 54621 122387 2022-07-30T06:33:08Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Удар’ киша додоле</big>''' }}</center> Удар' киша додоле, Нама суша одоље! Удар’ киша додоле, Нама суша догоре!}} === Певач и место записа === „Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза,… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Удар’ киша додоле</big>''' }}</center> Удар' киша додоле, Нама суша одоље! Удар’ киша додоле, Нама суша догоре!}} === Певач и место записа === „Изговара се гласно, којевитеза, противу града. Уз то, обично жена која тако којевитеза, стави руку на чело, десну, као кад се поздравља војнички, а лијевом руком маше около себе, окренувши се ка најцрњем облаку. Испред куће се изнесе софра, на њу поставе изврнуте ложице, поред софре се проспе жеравица ужарена, а покрај ове стави сјекира". Трпезе — Косаница == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 138. [[Категорија:Додолске песме]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] i6hcu5z18ae843sd1jhrvu4a5ljd0ko 122388 122387 2022-07-30T06:34:53Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Удар’ киша додоле</big>''' }}</center> Удар' киша додоле, Нама суша одоље! Удар’ киша додоле, Нама суша догоре!}} === Певач и место записа === „Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу.". Дубока, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 138. [[Категорија:Додолске песме]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] jvcvfnzpfxwazqxhb5wr62lnljx9aa9 0 54622 122389 2022-07-30T06:36:18Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Удар’ киша додоле</big>''' }}</center> Ој дудулице, дудуле, Моли бога дудуле, Ситна киша да зароси Наша поља берићетна!}} === Певач и место записа === „Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене си… wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Удар’ киша додоле</big>''' }}</center> Ој дудулице, дудуле, Моли бога дудуле, Ситна киша да зароси Наша поља берићетна!}} === Певач и место записа === „Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу.". Дубока, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 138. [[Категорија:Додолске песме]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 2hfyden673cpw7kgbd77bqu6blz564o 122390 122389 2022-07-30T06:36:38Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија|{{стих|5}} <center>{{ font color | red | '''<big>Моли бога дудуле</big>''' }}</center> Ој дудулице, дудуле, Моли бога дудуле, Ситна киша да зароси Наша поља берићетна!}} === Певач и место записа === „Додолаш и додоле иду. Носе све бијело ођело, скину капу, траву на главу, жене сипају канту с водом по њима, а додолицу наспу водом и по глави. Ужину добијају, село им то даје, ко што даде, у једној соби једу.". Дубока, Рогозна — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 138. [[Категорија:Додолске песме]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] egegaqkkapp3wvtohl346i20bofog14 122391 122390 2022-07-30T06:38:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Моли бога дудуле</big>''' }}</center> Ој дудулице, дудуле, Моли бога дудуле, Ситна киша да зароси Наша поља берићетна!}} === Певач и место записа === „Дудулице, дудуле, скитале да пада киша. Дарују ги сирење, масло, брашно. Од то заједнични ручак спремали. То су биле селске девојке, а сада се то баталило." Гризиме, Крива река — Косово == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 138. [[Категорија:Додолске песме]] [[Категорија:Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме]] [[Категорија:Лирске народне песме]] ou9ts9rclcl6qpcpqfhd0g7dgu4ojd3 0 54623 122393 2022-07-30T09:24:30Z Bokini 2804 Нова страница: == Народне песме из листа Цариградски гласник == === Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) === * [[Смиљно језеро градено]] * [[Море, момче, свилна китко, доз доз]] * [[Облага се млади Денко]] * Море Бој… wikitext text/x-wiki == Народне песме из листа Цариградски гласник == === Цариградски гласник, бр. 8, 21. II 1902, стр. 2-3 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) === * [[Смиљно језеро градено]] * [[Море, момче, свилна китко, доз доз]] * [[Облага се млади Денко]] * [[Море Бојко, млади Бојко]] * [[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]] * [[Јако мајка Милку вали, Лазаре]] * [[Разигра се лудо младо доз, доз]] === Цариградски гласник, бр. 10, 7. III 1902, стр. 4 Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II === * [[Зарече се лудо младо, Лазаре]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Цариградски гласник]] fi8eip6e3pphyal7c47owfwin11lv0z 14 54624 122394 2022-07-30T09:24:46Z Bokini 2804 Нова страница: [[Категорија:Збирке народних песама]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Збирке народних песама]] g42093vz3t2n8kmvx6fgf37kk99nd6f 0 54625 122395 2022-07-30T09:27:44Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Еј, Синијо, девојко]</big>''' }}</center> „Еј, Синијо, девојко, би ли синоћ на воде, видеше л’ те делије?” „Видоше ме, видоше, дадоше ми, дадоше, {{стих|5}} кован ђердан под грло.” „Еј, Синијо, девојко, би ли синоћ на воде, видоше л’ те де… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Еј, Синијо, девојко]</big>''' }}</center> „Еј, Синијо, девојко, би ли синоћ на воде, видеше л’ те делије?” „Видоше ме, видоше, дадоше ми, дадоше, {{стих|5}} кован ђердан под грло.” „Еј, Синијо, девојко, би ли синоћ на воде, видоше л’ те делије, што ти бакшиш дадоше?” {{стих|10}} „Видоше ме, видоше, дадоше ми, дадоше, златан прстен за руку.”}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама „Цариградски гласник", приредио Владимир Бован, Исток [тј.] Лепосавић : Дом културе "Свети Сава"-Хвосно, 2006, бр. песме. 120, стр. 20. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] 8q71wbad21gttlfg29ps6no7hesu5uf 122396 122395 2022-07-30T09:43:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Разигра се лудо младо доз, доз]</big>''' }}</center> Разигра се лудо младо доз, доз уз полето, низ полето све искочи да га гледа. Та чија је таја мома? Та моја је братаница. {{стих|5}} На ти двеста, ајде дај гу! Јоште двеста па не давам. Мала мома четир’ стотин' а голема и хиљада.}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 3. [[Категорија:Женске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] r4o1tonl9dnwccldr1j1q7v0uakx4ua 122397 122396 2022-07-30T09:45:22Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Разигра се лудо младо доз, доз]</big>''' }}</center> Разигра се лудо младо доз, доз уз полето, низ полето све искочи да га гледа. Та чија је таја мома? Та моја је братаница. {{стих|5}} На ти двеста, ајде дај гу! Јоште двеста па не давам. Мала мома четир’ стотин' а голема и хиљада.}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 3. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] l3kwefm8qu2mir8vzg1fbz45efhkhgk 122401 122397 2022-07-30T09:53:58Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Разигра се лудо младо доз, доз]</big>''' }}</center> <center>Девојци</center> Разигра се лудо младо доз, доз уз полето, низ полето све искочи да га гледа. Та чија је таја мома? Та моја је братаница. {{стих|5}} На ти двеста, ајде дај гу! Јоште двеста па не давам. Мала мома четир’ стотин' а голема и хиљада.}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 3. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] i5d4rcmspzmdkzfu1j99suoms4dgtco 0 54626 122398 2022-07-30T09:50:06Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јако мајка Милку вали, Лазаре]</big>''' }}</center> Јако мајка Милку вали, Лазаре<ref>Уза сваки ред додаје се: Лазаре.</ref> Најубава, најгиздава. Дочуло гу јасно слунце па говори јасно слунце: „Нека дојде мома Милка {{стих|5}} да стојимо, да… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јако мајка Милку вали, Лазаре]</big>''' }}</center> Јако мајка Милку вали, Лазаре<ref>Уза сваки ред додаје се: Лазаре.</ref> Најубава, најгиздава. Дочуло гу јасно слунце па говори јасно слунце: „Нека дојде мома Милка {{стих|5}} да стојимо, да грејемо." Мома Милка надстојала надстојала, надгрејала. Дочуја гу јасан месец, Па говори јасан месец: {{стих|10}} „Нека дође мома Милка, да стојимо, да гледамо." Мома Милка надстојала надстојала, надгледала. Играј, играј Лазаре. {{стих|15}} Те се лепо преклони Лазаре.}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 2-3. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] 3lyjmq407ks8dlkkpugx1c6btia348k 122400 122398 2022-07-30T09:53:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јако мајка Милку вали, Лазаре]</big>''' }}</center> <center>Девојци</center> Јако мајка Милку вали, Лазаре<ref>Уза сваки ред додаје се: Лазаре.</ref> Најубава, најгиздава. Дочуло гу јасно слунце па говори јасно слунце: „Нека дојде мома Милка {{стих|5}} да стојимо, да грејемо." Мома Милка надстојала надстојала, надгрејала. Дочуја гу јасан месец, Па говори јасан месец: {{стих|10}} „Нека дође мома Милка, да стојимо, да гледамо." Мома Милка надстојала надстојала, надгледала. Играј, играј Лазаре. {{стих|15}} Те се лепо преклони Лазаре.}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 2-3. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] 8xnnx58nlpxocloaadwtxr5mmo7ky13 0 54627 122399 2022-07-30T09:53:17Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]</big>''' }}</center> <center>Девојци</center> Ластавица лети доз, по Бога лети, доз. Облаци збира, роса да роси трава да расне, паун да пасе, перје да реди, моме да носе моме да носе, на Лазарице {{стих|5}} на да… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Ластавица лети доз, по Бога лети, доз]</big>''' }}</center> <center>Девојци</center> Ластавица лети доз, по Бога лети, доз. Облаци збира, роса да роси трава да расне, паун да пасе, перје да реди, моме да носе моме да носе, на Лазарице {{стих|5}} на дан Велигдан, на дан Ђурђевдан на дан Спасовдан, на дан Петровдан на дан Петровдан, на Благовести. Ластавице, ти мала моме.}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] 1a8s13ca8bw56blrdngbiisowpc7gzp 0 54628 122402 2022-07-30T10:01:19Z Bokini 2804 Нова страница: {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Море Бојко, млади Бојко]</big>''' }}</center> <center>Нежењеном момку</center> „Море Бојко, млади Бојко, та јоште ли јергенујеш, јерген одиш, света гориш?" „Па јоште ћу, та куде ћу, сад тек зборе да ме жене, {{стих|5}} с тнка мома из далека. Једни к… wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Море Бојко, млади Бојко]</big>''' }}</center> <center>Нежењеном момку</center> „Море Бојко, млади Бојко, та јоште ли јергенујеш, јерген одиш, света гориш?" „Па јоште ћу, та куде ћу, сад тек зборе да ме жене, {{стих|5}} с тнка мома из далека. Једни кудев, једни валев, ја не могу сам да иду, сам да иду, сам да виду." „Море Бојко, млади Бојко, {{стих|10}} направи се беглиџија, па набери младе овне; ће га видиш у градину, вржи коња за градина, ти урипи у градина, {{стих|15}} ће изломиш равна снага, ће умрсиш русе косе, ће целиваш бело лице, ће испасеш гајтан веђе, ће изобеш црни очи." {{стих|20}} Да бласовеш, море Бојко, море Бојко, млад нежењен!}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] ln3dlkhfwqoy0iv978o0njtfp1tx2s5 122404 122402 2022-07-30T10:04:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Море Бојко, млади Бојко]</big>''' }}</center> <center>Нежењеном момку</center> „Море Бојко, млади Бојко, та јоште ли јергенујеш, јерген одиш, света гориш?" „Па јоште ћу, та куде ћу, сад тек зборе да ме жене, {{стих|5}} с тнка мома из далека. Једни кудев, једни валев, ја не могу сам да иду, сам да иду, сам да виду." „Море Бојко, млади Бојко, {{стих|10}} направи се беглиџија, па набери младе овне; ће га видиш у градину, вржи коња за градина, ти урипи у градина, {{стих|15}} ће изломиш равна снага, ће умрсиш русе косе, ће целиваш бело лице, ће испасеш гајтан веђе, ће изобеш црни очи." {{стих|20}} Да бласовеш, море Бојко, море Бојко, млад нежењен!}} == Референце == {{reflist}} === Напомена === ===Извор=== * „Цариградски гласник", бр. 8; 21. II 1902, стр. 2. * Момчило Златановић: Пчиња, Скупштина општине, Трговиште, 1996., стр. 115. [[Категорија:Момчило Златановић: Пчиња]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Лазаричке песме]] [[Категорија:Цариградски гласник]] q32mqunrpz59qrsr0w7jq622af778zd