Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 43895 123040 112419 2022-08-10T08:08:26Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Пошле девојке у метле</big>''' }}</center> Пошле девојке у метле, а момчадија у виле. Девојку змија уједе, момка секира посече. Девојку носе на метле, {{стих|5}} а момка носе на виле. Момку ми саде борику, девојке саде зелен бор. Бор ми борике говори: „Расти ми, расти, борико, {{стих|10}} у корен да се срастемо, на вр'у да се сљубимо”.}} Сватовска. Пева се код младожење у петак увече, кад се кити „зборњак“. Довршенија је од песме бр. 30 из „Двора самотворних“ (стр. 38), само што — као и у збирци Милоша Милисављевића „Песме народне“ (1869) — нема рефрена „кићена совра, ређена“. Једну њену варијанту доноси и др Оливера Младеновић („Пошле девојће у сучће“, „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 83). Надежда Мирковић из Сумраковца певла ми је још и песму „Ој, девојко, бриго материна“, и то готово у оном облику како ју је објавио Саватије Грбћ „Развитак“, бр. 6, 1974). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 291. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 74. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 172. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] ma9ffwmgla82r07knzh267y6cwwzmd4 123041 123040 2022-08-10T08:09:05Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Пошле девојке у метле</big>''' }}</center> Пошле девојке у метле, а момчадија у виле. Девојку змија уједе, момка секира посече. Девојку носе на метле, {{стих|5}} а момка носе на виле. Момку ми саде борику, девојке саде зелен бор. Бор ми борике говори: „Расти ми, расти, борико, {{стих|10}} у корен да се срастемо, на вр'у да се сљубимо”.}} === Певач, место записа и напомена === Сватовска. Пева се код младожење у петак увече, кад се кити „зборњак“. Довршенија је од песме бр. 30 из „Двора самотворних“ (стр. 38), само што — као и у збирци Милоша Милисављевића „Песме народне“ (1869) — нема рефрена „кићена совра, ређена“. Једну њену варијанту доноси и др Оливера Младеновић („Пошле девојће у сучће“, „Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 83). Надежда Мирковић из Сумраковца певла ми је још и песму „Ој, девојко, бриго материна“, и то готово у оном облику како ју је објавио Саватије Грбћ „Развитак“, бр. 6, 1974). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 291. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 74. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 172. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] hiq7q7fnb6hvyp5t554wgd60vzjsejt 0 43899 123006 112478 2022-08-09T13:26:04Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Разболе се злато моје</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт драгог<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Разболе се злато моје, разболе се злато моје од све туге и невоље нит' умире нит' остаје, нити мени опроштај даје {{стих|5}} да си тражим драго либе по убаво, по гиздаво, већ ме шаље у градине да му тражим жуте дуње, да му тражим жуте дуње, {{стих|10}} жуте дуње, бело грожђе. Кад ја одо' у градину, дрво нађо’, дуње нема, лозу нађо’, грожђе нема. Кад се врати’ из градине, {{стих|15}} скоби' злато на ћуприје, скоби’ злато на ћуприје, на ћуприје, на носилке. Дукат дадо’: „Спустите га”, а два дадо’: „Отклоп’ те га {{стих|20}} да му видим бело лице, да му видим бело лице, а какве су обрвице”. Бело лице пребледело, обрвице к’о што биле. {{стих|25}} Пренесте га крај мог стана, пренесте га крај мог стана, нека види моја нана, нека види моја нана да драгана више немам. {{стих|30}}}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 294. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 68. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 112. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] 9r2ncg49lpo89mfnvji6wxi3xh1x82j 123007 123006 2022-08-09T13:28:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Разболе се злато моје</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт драгог<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Разболе се злато моје, разболе се злато моје од све туге и невоље нит' умире нит' остаје, нити мени опроштај даје {{стих|5}} да си тражим драго либе по убаво, по гиздаво, већ ме шаље у градине да му тражим жуте дуње, да му тражим жуте дуње, {{стих|10}} жуте дуње, бело грожђе. Кад ја одо' у градину, дрво нађо’, дуње нема, лозу нађо’, грожђе нема. Кад се врати’ из градине, {{стих|15}} скоби' злато на ћуприје, скоби’ злато на ћуприје, на ћуприје, на носилке. Дукат дадо’: „Спустите га”, а два дадо’: „Отклоп’ те га {{стих|20}} да му видим бело лице, да му видим бело лице, а какве су обрвице”. Бело лице пребледело, обрвице к’о што биле. {{стих|25}} Пренесте га крај мог стана, пренесте га крај мог стана, нека види моја нана, нека види моја нана да драгана више немам. {{стих|30}}}} === Певач, место записа и напомена === 93. Типична балада, мотивски сродна с претходном. Други стих пева се два пута. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 294. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 68. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 112. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Баладе]] q9q5psdz70hgivvg2k1r9mdy3ixa149 123008 123007 2022-08-09T13:29:28Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Разболе се злато моје</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт драгог<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Разболе се злато моје, разболе се злато моје од све туге и невоље нит' умире нит' остаје, нити мени опроштај даје {{стих|5}} да си тражим драго либе по убаво, по гиздаво, већ ме шаље у градине да му тражим жуте дуње, да му тражим жуте дуње, {{стих|10}} жуте дуње, бело грожђе. Кад ја одо' у градину, дрво нађо’, дуње нема, лозу нађо’, грожђе нема. Кад се врати’ из градине, {{стих|15}} скоби' злато на ћуприје, скоби’ злато на ћуприје, на ћуприје, на носилке. Дукат дадо’: „Спустите га”, а два дадо’: „Отклоп’ те га {{стих|20}} да му видим бело лице, да му видим бело лице, а какве су обрвице”. Бело лице пребледело, обрвице к’о што биле. {{стих|25}} Пренесте га крај мог стана, пренесте га крај мог стана, нека види моја нана, нека види моја нана да драгана више немам. {{стих|30}}}} === Певач, место записа и напомена === Типична балада, мотивски сродна с претходном. Други стих пева се два пута. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 294. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 68. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 112. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Баладе]] c34efzw2hw242lrlbwbd6vibq5mdy9t 0 45131 123020 112453 2022-08-09T17:52:44Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајка Кату за Арапа даје</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Катина удаја<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Мајка Кату за Арапа даје, за Арапа, за жути дукати. Баба зету ручом наручује: „Ноћом дођи, ноћом и отиди, тур' на руке беле рукавице, {{стих|5}} па намакни калпак над очију да ти Ката лице не опозна."<ref>препозна</ref> Купи Арап двеста и два свата, те узима Кату невестицу. Кад су били кроз гору зелену, {{стих|10}} проговара Ката невестица: „Бога тебе, мој ручни девере, а који је млади младожења?” „Бога тебе, Като невестице, гледај редом кићени сватови, {{стих|15}} та кому се само зуби беле, то је, Като, млади младожења.” „Бога тебе, мој драги девере, додај мени ножи од биљура да расечем зелену јабуку, {{стих|20}} да расквасим моја медна уста.” Даде Кате ноже од биљура, ал’ не сече зелену јабуку, веће себе у срце убоде.}} 90. Балада с мотивом као у песми ,,Ели-бег проси Бојану“ из „Дво-ра самотЕорних“. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 220-221. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 109. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] joynjgmqleb1pwhjo4umpqd70wiib3a 123021 123020 2022-08-09T17:54:52Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајка Кату за Арапа даје</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Катина удаја<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Мајка Кату за Арапа даје, за Арапа, за жути дукати. Баба зету ручом наручује: „Ноћом дођи, ноћом и отиди, тур' на руке беле рукавице, {{стих|5}} па намакни калпак над очију да ти Ката лице не опозна."<ref>препозна</ref> Купи Арап двеста и два свата, те узима Кату невестицу. Кад су били кроз гору зелену, {{стих|10}} проговара Ката невестица: „Бога тебе, мој ручни девере, а који је млади младожења?” „Бога тебе, Като невестице, гледај редом кићени сватови, {{стих|15}} та кому се само зуби беле, то је, Като, млади младожења.” „Бога тебе, мој драги девере, додај мени ножи од биљура да расечем зелену јабуку, {{стих|20}} да расквасим моја медна уста.” Даде Кате ноже од биљура, ал’ не сече зелену јабуку, веће себе у срце убоде.}} === Певач, место записа и напомена === Балада с мотивом као у песми „Ели-бег проси Бојану“ из „Двора самотЕорних.“ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 220-221. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 109. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Баладе]] 0yiulsnymrje5zv7xiagkxp4ejra2il 123022 123021 2022-08-09T17:56:26Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Мајка Кату за Арапа даје</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Катина удаја<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Мајка Кату за Арапа даје, за Арапа, за жути дукати. Баба зету ручом наручује: „Ноћом дођи, ноћом и отиди, тур' на руке беле рукавице, {{стих|5}} па намакни калпак над очију да ти Ката лице не опозна."<ref>препозна</ref> Купи Арап двеста и два свата, те узима Кату невестицу. Кад су били кроз гору зелену, {{стих|10}} проговара Ката невестица: „Бога тебе, мој ручни девере, а који је млади младожења?” „Бога тебе, Като невестице, гледај редом кићени сватови, {{стих|15}} та кому се само зуби беле, то је, Като, млади младожења.” „Бога тебе, мој драги девере, додај мени ножи од биљура да расечем зелену јабуку, {{стих|20}} да расквасим моја медна уста.” Даде Кате ноже од биљура, ал’ не сече зелену јабуку, веће себе у срце убоде.}} === Певач, место записа и напомена === Балада с мотивом као у песми „Ели-бег проси Бојану“ из „Двора самотворних.“ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 220-221. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 109. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] [[Категорија:Баладе]] bktyrbdfnfl055uoxetrif65lz2kvi3 0 45194 123009 112484 2022-08-09T13:37:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Шта се сија тамо доле</big>''' }}</center> Шта се сија тамо доле, тамо доле у горе? Да л' је сунце, да л’ је месец, да л' су сјајне звездице? Није сунце, није месец, {{стих|5}} нису сјајне звездице, већ су оно тавне дворе, тавне дворе у горе. Ту се шета лепа дева, росно цвеће залева. {{стих|10}} Који 'оће росно цвеће, нека дође ујутру, који 'оће 'ладне воде, нека дође у подне, који 'оће миловање, {{стих|15}} нека дође увече.}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 277. * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 69. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Народне песме из Источне и Јужне Србије]] sldjcnxbkg7x0pailzlxuse3hzm57hv 0 50488 123003 122978 2022-08-09T12:31:30Z Bokini 2804 /* Извор */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Збирајте се моме пратиоке]</big>''' }}</center> Збирајте се моме пратиоке да пожњемо белију пшеницу. Кад је било време за обеда: „Какво ћемо, лане, за вечеру?" „Лако ћемо, лане, за вечеру: {{стих|5}} на девојке пребеле погаче, а на жене пребеле симите, а на мужи јастуци под главе, а на бабе меке гибанице, а на старци печене кокошке, {{стих|10}} а на момци коприве уз плота." Коприве и' прлише, девојке и' грлише.}} === Певач, место записа и напомена === Од Властимке Тошић из Ласова. Песму забележио Љубиша Рајковић. Шаљива жетелачка. Последња два (краћа) стиха не певају се, него се по испеваној песми, онако више у прози, додаду као некакав њен коментар (бар како сам ја слушао), који бива и овакав: „Коприве и’ прлише, они мисле — девојке и’ грлише!“ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Здравац миришљавац (народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. 18/1978, бр. 1, стр. 60-61. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 68. [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] pyrlbhaeiyl6ogy3wn281x9pwoo0uvz 0 50504 123002 122984 2022-08-09T12:17:00Z Bokini 2804 /* Извор */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Болан Ђура у горицу лежи]</big>''' }}</center> Болан Ђура у горицу лежи, никој не зна зашто Ђура лежи, Ђура лежи од три љуте ране, само знаје сестрица Милица, сузе рони те ране прелива, {{стих|5}} ћенар троши те ране засаља, платно реже те ране увија. Таг говори братац на сестрицу: „Бога тебе, Милице сестрице, не рон сузе, не губи си очи, {{стих|10}} не трош венац, не груби си лице, не реж платно, не мали си дара, него узни сребрне иглице те набоди теја љуте ране па си пројди проз гору зелену {{стих|15}} па бележи дрво и камена по белеге код мен да се врнеш.” Сестрица је брата послушала, узела је сребрне иглице, набола је љутице ранице {{стих|20}} па је пошла проз гору зелену па бележи дрво и камена по белеге код њег да се врне. Ударила киша поледица па одлила крваве белеге. {{стих|25}} Девет годин Милица сестрица, девет годин по гору одила и не могла брата да си најде. Сусрећу ју до две вучетине, питује и’ Милица сестрица: {{стих|30}} „Бога вама, до две вучетине, ви одите проз гору зелену, ви одите, далеко видите, видосте ли болнога болника?” „Видосмо га где ти болан лежи, {{стих|35}} болан лежи да ти се не дигне, нападомо месо да једемо, а он кимну сас десницу руку, посече ни по десно раменце.”}} === Певач, место записа и напомена === Из Кренте. Песму забележио Љубиша Рајковић. Лирско-епска, из Кренте, готово у свему подударна с песмом бр. 43 из рукописне збирке Маринка Станојевића. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Здравац миришљавац (народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. 18/1978, бр. 1, стр. 57. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 125. [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирско-епске песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] ir91i54rpr4hvwq3gtenlaizwfj9mhz 0 51315 123042 112236 2022-08-10T10:37:30Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki === I Јато голубато (лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. 30/1990, бр. 6, стр. 38-43. === * 1. [[Полетело јато голубато]] * 2. [[Наклала Ленка седенка]] * 3. [[Леле, Радо, бела Радо (Развитак)|Леле, Радо, бела Радо]] * 4. [[Ој ти Милко, Милкано]] * 5. [[Лепопевће синоч попевале]] * 6. [[Што је лепо с вечер кад погледаш]] * 7. [[Пошетала ђузел Милијана]] * 8. [[Бога тебе, зелена ливадо]] * 9. [[Извела се голубица]] * 10. [[Заспало ми лаленце (Развитак)|Заспало ми лаленце]] * 11. [[Ц'вти дренак на ливаду]] * 12. [[Свети Спасо, какво ти је поље]] * 13. [[Удри, удри, ситна ћишо]] * 14. [[Коко, коко, кокодајћо]] * 15. [[Кобила се ождребила]] * 16. [[Љуби ми се, пиле моје]] * 17. [[Подуну ветар од гору]] * 18. [[Девојћа је невен брала]] * 19. [[Што је лето од Велигден]] * 20. [[Дојди, младо, у нове градине]] * 21. [[Море, момче, смиљна ћитко]] * 22. [[Срдита девојћа]] * 23. [[Кој прооди, кој дооди]] * 24. [[Радојћо, девојћо, где си синоч била]] * 25. [[Веруј, друже, вернога другара]] * 26. [[Огрејала јасна месечина (Развитак-1)|Огрејала јасна месечина]] * 27. [[Месечина дојде]] * 28. [[Момче здравац продавало (Развитак)|Момче здравац продавало]] * 29. [[Сестра брату зарукавје везе]] * 30. [[Лелће, Станће, загорјанће]] * 31. [[Би ме, нанће ле, би ме, не набила се]] * 32. [[Мори, Вело, т'нка Вело]] * 33. [[Рано рани добри јунак]] * 34. [[На језеро бистра вода (Развитак)|На језеро бистра вода]] * 35. [[По крај, по крај, Рушће]] * 36. [[Откако сам настанула]] * 37. [[Што је личан Милан у дружину]] * 38. [[Дуну момче код овце]] * 39. [[Рано јутрос појдо на кладенче]] * 40. [[Јело, вита јело]] * 41. [[Сву сам гору влчћи прекасао]] * 42. [[Тужно, јадно младо момче]] * 43. [[Синоч једно момче појде на по мене]] * 44. [[Младо момче слзе рони]] * 45. [[Ој, девојћо, слзо моја]] * 46. [[Лего болес да болујем]] * 47. [[Што ју нема Цвета]] * 48. [[Ти, Петројћо, убава девојћо]] * 49. [[Пробуди се полу ноч девојћа]] * 50. [[Гајтано, момо Гајтано (Развитак)|Гајтано, момо Гајтано]] * [[Речник мање познатих речи (90)|Речник мање познатих речи]] === Напомене === Песме су (углавном од 1979, до 1989. године) записане од следећих певача: Јелена Антић (Доња Каменица, 1905) - 22,33,36,42; Радунка Антић (Округлица, 1898) - 10,26; Јерина Божиновић зв, Лина Будимова (Кожељ, 1880) - 6,8,19,27,43; Анђелија Живковић (Ново Корито) - 9,28; Љубица Јовановић (Кожељ, 1914) - 40; Сава Лаловић зв. Џаџовац (Велики Извор, 1900) - 2; Милка Милијић - Драгутиновић (тимочка Јелашница, 1918) - 3,4,11,13,17, 20,30,31,49; Надежда Милојевић (Леновац, 1918) - 23; Стевана Раденковић (Леновац, 1909) - 29; Давид Савић (Црни Врх, 1893) - 7,24,25,34,35,37,38,41,44,46,47,48; Костадинка Станисављевић (Бучје, 1920) - 15,50; Марија Станојевић зв. Мика (Боровац) - 1,5,12,14,16,18,21,32,39,45. Записао Љубиша РАЈКОВИћ === II Јато голубато (лирске народне песме из источне Србије). Записао Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 1-2. стр. 48-53. === * 51. [[Млади Богден вино пије]] * 52. [[Мори, Доно, лења Доно]] * 53. [[Отпуди, синче, отпуди]] * 54. [[Израсла т'нка топола]] * 55. [[Кога ми тој жабе влаче]] * 56. [[Ћицошлијо, сив соколе, Голубе]] * 57. [[Мори, Ружо, девојћо]] * 58. [[Савила се купина (Развитак)|Савила се купина]] * 59. [[Јесте л чуле да сам испрошена]] * 60. [[Пријатељу, камо ваша вала]] * 61. [[Коња стеза младо нежењено]] * 62. [[Младожењо, младо нежењено (Развитак)|Младожењо, младо нежењено]] * 63. [[Ћитена горо зелена]] * 64. [[Мало село, што си невесело]] * 65. [[Валило се младо нежењено]] * 66. [[Мину гору, мину другу]] * 67. [[Седе момче и девојче]] * 68. [[Мори, грло, грличице]] * 69. [[Сади јелу млад Стојане]] * 70. [[Зашто су ти, селе, дојће набубреле]] * 71. [[Овој момче село нема]] * 72. [[Синоч доведена дели-Магдалена]] * 73. [[Коме је црна жената]] * 74. [[Искочи рак из брзак]] * 75. [[Има чича млого децу]] * 76. [[Чим летос жетва започе]] * 77. [[Ој, девојче у јелече]] * 78. [[Јесте ли чули, видели]] * 79. [[Омиле ми у село девојћа]] * 80. [[Има мајћа вредну ћерку]] * 81. [[Чудила се гора шимширова]] * 82. [[Седела сам седамнаес годин]] * 83. [[Сестрица је слнце замолила]] * 84. [[Сабраше се сви војници]] * 85. [[Шета Роса по градине]] * 86. [[Израсло је т'нко дрво]] * 87. [[Седела је Јана Николина]] * 88. [[Калопере, моје росно цвејће]] * 89. [[Ој, овчаре, овчаре]] * 90. [[Нешто јечи одоздоле]] * 91. [[До два су се брата поболела]] * 92. [[Слнце зајде, мрак по поље паде (Развитак)|Слнце зајде, мрак по поље паде]] * 93. [[Наљути ми се пребела Јела]] * 94. [[По двор је Цона шетала]] * 95. [[Има мајћа до три сина]] * 96. [[Пуче пушка из гору зелену]] * [[Речник мање познатих речи (91)|Речник мање познатих речи]] === Напомене === Песме су (махом од 1979. до 1989. године) записане од следећих певача: Јелене Антић (Доња Каменица, 1905) -71,74,84,93; Јерина Божиновић зв. Лина Будимова (Кожељ, 1880) -53; Никола Гроздановић (Валниш, 1907) - 73; Дамњан Динић зв. Дача (Рујиште) - 52,60,75; Анђелија Живковић (Ново Корито) -55,57,64,76,82,92,95; Добросава Илић зв. Доса (Мањинац, 1917) - 61; Милка Милијић - Драгутиновић (тимочка Јелашница, 1918) - 54,59,63,72,78,83,87; Станиславка Милићевић зв. Тана (Кожељ) - 68,77; Велика Петровић зв. Вела (Врбица) - 56,65,66,67,81, 86,91,94; Давид Савић (Црни Врх, 1893) - 62,69,70,79,90; Војислав Станисављевић (Зубетинац, 1893) - 51; Марија Станојевић зв. Мика (Боровац) - 58,80,85,88; Јован Стевановић (нишка Јелашница, 1902) - 89; Љубица Јовановић (Кожељ) - 96. Записао Љубиша Рајковић == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Развитак - Зајечар]] kxnrv89gt4wbduy2w3wzrzaiuy48fuk 0 51414 123001 122997 2022-08-09T12:15:16Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978. '''COBISS.SR-ID - 121706247''' <small>(https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/121706247)</small> * [[ПРЕДГОВОР]] * 1. [[Бела Дано, не пој тол’ко рано]] * 2. [[Пој, славеје, кукај, кукавице]] * 3. [[Пошле моме росу да обију]] * 4. [[Поручил је Здравко по овчара]] * 5. [[Здравче, венче, беру ли те моме]] * 6. [[Ђурђево цвеће најлепше]] * 7. [[Змија троглавка (Имала мајка, имала)]] * 8. [[Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо|Јула мела равне дворе]] * 9. [[Замучи се божја мајка (Развитак)|Божје крштење (Замучи се божја мајка)]] * 10. [[Заспала света Недеља]] * 11. [[Марко Краљевић и гуја шестокрила]] * 12. [[Процвилел ми у башту босиљак]] * 13. [[Здраво да си, кућни домаћине]] * 14. [[Ој јаворе, дрво најбоље|Ој, јаворе, јаворе]] * 15. [[Нишала се Милана]] * 16. [[Невестице, капчице]] * 17. [[Овај ижа голема]] * 18. [[Отворете нова врата]] * 19. [[Заспало ми лаленце (2)|Заспало ми лаленце (I)]] * 20. [[Заспало ми лаленце (3)|Заспало ми лаленце (II)]] * 21. [[Какво момче село пројде|Какво момче село прође]] * 22. [[Дојде момче на оро]] * 23. [[Гркала је грличица]] * 24. [[Гризе момче јабуку]] * 25. [[Какво момче коња игра (8)|Какво момче коња игра]] * 26. [[Ој, Стојане, млад Стојане (9)|Ој, Стојане, млад Стојане]] * 27. [[Какво момче одеше|Какво момче 'одеше]] * 28. [[Морска, морска љубичице]] * 29. [[Ој, црвено шипковиње]] * 30. [[Леле, Цвето, лепа Цвето]] * 31. [[Нишала се девојћа]] * 32. [[Невестице, 'итрињице]] * 33. [[Ој, невесто, жуто бледа|Ој, невесто жуто бледа]] * 34. [[Невестице, бановице]] * 35. [[Снајка сено збираше]] * 36. [[Овде двори метени (19)|Овде двори метени]] * 37. [[Толин, толин, тодолинће]] * 38. [[Орач оре над село]] * 39. [[Прочул се је Станоја]] * 40. [[Ој ти гижо, божја капко|Ој, ти гижо, божја капко]] * 41. [[Пчелица ми лько лети]] * 42. [[Ој убава мала момо, ладо, ладо|Ој, убава мала момо]] * 43. [[Ој, убава без рукава]] * 44. [[Чули смо те, те смо дошли]] * 45. [[Ид’те, ид’те, два улака]] * 46. [[Ви кога ни сад давате]] * 47. [[Опклади се Данко јунак]] * 48. [[Ој месече, месече (Развитак)|Ој, Месече, Месече]] * 49. [[Чијо је оној девојче (Развитак)|Чијо је оној девојче]] * 50. [[Збирајте се, моме пратиоке]] * 51. [[Орали њиву Татари]] * 52. [[Ниско жтвете, клас ми не стрвете]] * 53. [[Синоћ овој добо]] * 54. [[Жетву жању братац и сестрица]] * 55. [[Под небо лети сиво-зелено]] * 56. [[Росна, росна кошутице (22)|Росна, росна кошутице]] * 57. [[Бор садила прошена девојка]] * 58. [[Разболе се Јана дарувана]] * 59. [[Сокол лети уз Периш планину]] * 60. [[Два су брата два млада овчара]] * 61. [[Овчар овце води]] * 62. [[Ој, овчарко, ћиздавко]] * 63. [[Сади мома белу лозу винову]] * 64. [[Навати се Марко тавничарко|На'вади се Марко тавничарко]] * 65. [[Трипут сам се млада удавала]] * 66. [[Качун ница на дела голема]] * 67. [[Проговара младо нежењено]] * 68. [[Љубав материна (Зададе се т6в6н облак)]] * 69. [[’Ајде, жено, децу да делимо]] * 70. [[Нишнула се звезда небескиња]] * 71. [[Стани, водо, стани, горо]] * 72. [[Врбо, врбичице]] * 73. [[Оро игра Думићу у двори]] * 74. [[Да кој’ ми се на лелејку лелеје]] * 75. [[Обиђи, либе, обиђи]] * 76. [[Пошла млада момчедија]] * 77. [[Коњи ми се забавише]] * 78. [[Млади Јова горун-дрво деља|Млади Јова горун дрво деља]] * 79. [[Пошла Стана да кумује]] * 80. [[Пошла Стана на бачију]] * 81. [[Овце чува чобан и чобанка|Јован и Јованка (Чува овце чобан и чобанка)]] * 82. [[Милан и Милена (Синоч сунце у заставу зајде)]] * 83. [[Сачувани од греха (Уз друм иде убава девојка)]] * 84. [[Јули-ага познаје сестру|Продаја Љубе Богданове (Колико су града низ Дунава)]] * 85. [[Синоћ Јова из ордије дође]] * 86. [[Маглица се по дел повијала (Развитак-1)|Мьглица се по дел повијала]] * 87. [[Смиљано, око шарено]] * 88. [[Овуј годину пуна градина]] * 89. [[Вечерај, Стано, вечерај]] * 90. [[Мајка Кату за Арапа даје|Катина удаја (Мајка Кату за Арапа даје)]] * 91. [[Просише ме троји просиоци|Ђуринка девојка (Просише ме троји просиоци)]] * 92. [[Болна Пенка, море варај, болна лежи|Смрт драге (Болна Панка, море варај, болна лежи)]] * 93. [[Разболе се злато моје|Смрт драгог (Разболе се злато моје)]] * 94. [[Сестра трује брата (Огьњ гори меџу две планине)]] * 95. [[Што ли ми се Дунав тако жути]] * 96. [[Бојана свуноч седела|Свуноч Бојана седела]] * 97. [[Три се снега на планини беле (16)|Три се снега на планини беле]] * 98. [[Женидба Петра Латинина (Облага се самовил девојка)]] * 99. [[Стојанова женидба (Стојан си мајке говори)]] * 100. [[Заспал Мија, еј лале, у луга зелена]] * 101. [[Ђорђова женидба|Свадба Ђорђова (Разболе ми се млад Ђорђи)]] * 102. [[Болан Ђура у горицу лежи|Братац и сестрица (Болан Ђура у горицу лежи)]] * 103. [[Мајка Стојана проклиње|Мајка Стојану говори]] * 104. [[Лалош|Лалош хајдук (Лалош дружину сабира)]] * 105. [[Игра оро тамо доле]] * 106. [[Колика је царева ливада]] * 107. [[Заспала ми Здравка доле у ливаде]] * 108. [[Заспало је лудо, младо]] * 109. [[Потекла вода студена]] * 110. [[Ја посади’ виту јелу]] * 111. [[Више села развила се јела]] * 112. [[Болан драги по горици шета]] * 113. [[Овце чува Милен и Милена]] * 114. [[Ој овчаре, цвеће кадивено|Ој, овчаре, цвеће кадивено]] * 115. [[Навал’, навал’, навали се]] * 116. [[Свуноч седела Нејка девојка]] * 117. [[Керко ле Седевко, који оньј беше|Кучко ле, Седевко, који оној беше]] * 118. [[Стојан иде од орање (Развитак)|Стојан иде од орање]] * 119. [[Из лов се врча Никола]] * 120. [[Равно поље локо за ’одење]] * 121. [[Белолика девојћо]] * 122. [[Мори Јано, дилбер-момо]] * 123. [[Купале се убаве девојће|Бањале се убаве девојће]] * 124. [[Паде ми ћита од десну страну]] * 125. [[Нишнула се Севдалина]] * 126. [['Валила се, 'валила се висока планина|’Валила се висока планина]] * 127. [[Два су млади гору пребегнули]] * 128. [[Паде роса од небеса]] * 129. [[Ој, девојћо, тђнка Нејћо]] * 130. [[На падинче, у равничку]] * 131. [[Млади Раја куд овце заспаја]] * 132. [[Ћириџије ночу ’оде]] * 133. [[Ц6тела бела јагода]] * 134. [[Сестра брата на дел голем звала]] * 135. [[Зарече се момче нежењено]] * 136. [[Голубенце воду пије (Развитак)|Голубенце воду пије]] * 137. [[Море, бела зора зазорила]] * 138. [[Ја си нађо’ местенце]] * 139. [[Два славеја, два брата рођена|Два славуја, два брата рођена]] * 140. [[Две су се другаче синоч посвадиле]] * 141. [[Иван вранца потковује]] * 142. [[Соко лети високо (22)|Соко лети високо]] * 143. [[Свири зеја на брду]] * 144. [[Игра коло на брду]] * 145. [[Росна, росна кошутице]] * 146. [[На ливаду пала киша росуља]] * 147. [[Девојка се крши, ломи по лојзу зеленом]] * 148. [[Пошле девојке у метле]] * 149. [[Видовдане, видо’ ти девојку]] * 150. [[Вила Вена венац од ковиље]] * 151. [[Мајка Јану на далеко дава]] * 152. [[За Милкану ми до’оде]] * 153. [[Извор-вода извирала]] * 154. [[Ој, сватови, беле перјанице]] * 155. [[Пуче пушка, двори зазавнеше]] * 156. [[Наша друшко, наша невернице]] * 157. [[Не ли смо се синоћ завериле]] * 158. [[Тавне су магле припале|Тавне ми магле припале]] * 159. [[Зелен-горо, не ’ладуј, девојко]] * 160. [[Убава, добра девојко]] * 161. [[На збор, на збор, мало и велико]] * 162. [[Пошла Тија на воду]] * 163. [[Стојан ’оне да се жени]] * 164. [[Виле моме три зелена венца]] * 165. [[Пуче пушка из гору зелену]] * 166. [[Пуче пушка, по њу пуче друга]] * 167. [[Пошетал је кум господин|Пошетал је кум господин уз поље]] * 168. [[Буди весел, кућни домаћине]] * 169. [[Овој ми је село омилело]] * 170. [[Добро вече, нови пријатељи]] * 171. [[Гледај, погледај, девојћо|Гледај, погледај, девојко]] * 172. [[Какве овој делије дојдоше]] * 173. [[Туј снашица свекра си полева]] * 174. [[Убава, добра девојћо]] * 175. [[У градину струк босиљьк|У градину струк босиљ6к]] * 176. [[Лети соко високо]] * 177. [[Младожењо, перо пауново]] * 178. [[Ој, Шибљани, Шибљичани]] * 179. [[Какви момци уз совру седоше]] * 180. [[Ој, старојко, стари арамлијо]] * 181. [[Оливер брале за руку води]] * 182. [[Изниче звезда Даница]] * 183. [[Брат сестрицу преко двори води]] * 184. [[Поступај, поступај, девојко]] * 185. [[Кол’ко прођо’ земље и градови]] * 186. [[До тебе је, стари свате, до тебе]] * 187. [[Стиже заман да идемо дом]] * 188. [[Врба врбу лелеје]] * 189. [[Синула је сјајна месечина]] * 190. [[Невестице, несретнице]] * 191. [[Седи Рада у градине]] * 192. [[Седи деда на ора’у]] * 193. [[Трчи мома преко поље]] * 194. [[Ситна киша росила (Развитак)|Ситна киша росила]] * 195. [[Нишала Тода јабуку]] * 196. [[Баба старца с коло заградила]] * 197. [[Мори, Ђушо, добра душо|Мори Ђушо, намигушо]] * 198. [[Цьвти ружа црвена]] * 199. [[Село Јело, што се не удаваш]] * 200. [[Што ли се, либе, големиш]] * 201. [[Стана преде белу вуну]] * 202. [[Зарече се млад Војине]] * 203. [[Сву ноч пије млади Јован]] * 204. [[Узмучи се младо момче]] * 205. [[Имам мужа кол’ко пужа]] * 206. [[Стара Мара свиње мами]] * 207. [['Опа, цупа, драгано]] * 208. [[Дрндај, дрндај, Добрице]] * 209. [[Ерле]] * 210. [[Узе’ љубе убаво]] * 211. [[Куњи м6ч6к испод н6чви]] * 212. [[Покрај пута родила јабука]] * 213. [[Бела Радо, зелена ливадо]] * 214. [[Мори, Радо, бела Радо]] * 215. [[Бела Радо, бела Подунавће]] * 216. [[Бел Дунаве, не нишај се тол’ко]] * 217. [[Мајка Сунце на вечеру зове]] * 218. [[Месечин-коло, преваро моја]] * 219. [[Зора руди, мајка ћеру буди]] * 220. [[Збирајте се, моме, насред село]] * 221. [[Рано ранила Милкана]] * 222. [[Од извор иде девојче]] * 223. [[Напрела сам, напрела]] * 224. [[Рано ранила Калина]] * 225. [[Научи’ се вино пити]] * 226. [[Мене мајка грдила]] * 227. [[Такала Донка престилћи]] * 228. [[Усред села једна кућа бела]] * 229. [[Киша музну, а момче се пузну]] * 230. [[Црне очи, жив, вас бог убио|Црне очи, жив вас бог убио]] * 231. [[Дремка ми је, спавала би’, мале]] * 232. [[Дошло је лето болњаво]] * 233. [[Има мајћа две девојће]] * 234. [[Кол’ко је село големо]] * 235. [[Прође урок проз сало]] * 236. [[Трчом трчи невестица]] * 237. [[Беж’те, уроци]] * 238. [[Урок под пут, урочица над пут]] * 239. [[Беж’те, уроци, низ потоци]] * 240. [[Иде чудан деда]] * 241. [[Богородице, мајко]] * 242. [[Прерипи си Лина у градину]] * 243. [[Пошла црна квочка]] * 244. [[Подудриште, посилиште]] * 245. [[Сермице, сестрице]] * 246. [[Беж’те, упла, из ноге]] * 247. [[Здазили се три орла]] * 248. [[Зададе се стра’ из гору зелену]] * 249. [[Сту, сту, сараџа]] * 250. [[Пође Драгана на воду]] * 251. [[Сунце претеко’]] * 252. [[Очобољ у воду]] * 253. [[Убоде ме црн вол]] * 254. [[Дзвездице, сестрице]] * 255. [[Издат мали]] * 256. [[Пошла девојка уз големи друм]] * 257. [[Еожја мајко, Богородице]] * 258. [[Црвен вет6р]] * 259. [[Њива семе изгубила]] * 260. [[Доша’ Милан да му пребајемо од смамку]] * 261. [[Дур, Германе, овде твоје место н’е]] * [[БЕЛЕШКЕ]] * [[РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Здравац миришљавац)|РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ]] * [[РЕГИСТАР ПОЧЕТНИХ СТИХОВА ПЕСАМА И БАЈАЛИЦА]] * [[ПЕВАЧИ И КАЗИВАЧИ]] * [[БИБЛИОГРАФСКЕ НАПОМЕНЕ]] * [[РЕЗИМЕ (SUMMARY)]] [[Категорија:Збирке народних песама]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] bakjrhi4l27gdtrmcw8kn7km3gpuk7r 0 51468 123038 112422 2022-08-10T07:59:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Просише ме троји просиоци]</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Ђуринка девојка<ref>Наслов у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> „Просише ме троји просиоци, ја два жалим јако и не жалим, ал’ Ђурића не мог’ прежалети док пред смрти свећу не запале." Таман тако девојка изрече, {{стих|5}} одма’ је се по то разболела. Болна лежи Ђуринка девојка, код ње седи сестрица Јелица, па питује Ђуринку девојку: „Бога тебе, Ђуринко девојко, {{стих|10}} ’е л ’те жао за белога света?“ „Није жао за белога света, већ ме жао за кићете свате. Одвежите кључи од појаса, отворите шарени сандуци, {{стих|15}} извадите вежени јаглуци, вежени су, нису потпуњени, узните ји, па ји потпуните, подајте ји Ђурићу на коња." Ђурић шета по то ретко гробље, {{стих|20}} сузе рони низ то бело лице: „Беле руке што сте овде везле, црне очи што овде гледале, медна уста што овде бројила, ситни зуби што сте свилу секли!" {{стих|25}}}} Балада. Надежда Мирковић из Сумраковца певала ју је и Миодрагу Васиљевићу (в. „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 70). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 74. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 110. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] n70if554l6rr5jgmjyiqjsuu9exr3k5 123039 123038 2022-08-10T08:00:26Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Просише ме троји просиоци]</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Ђуринка девојка<ref>Наслов у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> „Просише ме троји просиоци, ја два жалим јако и не жалим, ал’ Ђурића не мог’ прежалети док пред смрти свећу не запале." Таман тако девојка изрече, {{стих|5}} одма’ је се по то разболела. Болна лежи Ђуринка девојка, код ње седи сестрица Јелица, па питује Ђуринку девојку: „Бога тебе, Ђуринко девојко, {{стих|10}} ’е л ’те жао за белога света?“ „Није жао за белога света, већ ме жао за кићете свате. Одвежите кључи од појаса, отворите шарени сандуци, {{стих|15}} извадите вежени јаглуци, вежени су, нису потпуњени, узните ји, па ји потпуните, подајте ји Ђурићу на коња." Ђурић шета по то ретко гробље, {{стих|20}} сузе рони низ то бело лице: „Беле руке што сте овде везле, црне очи што овде гледале, медна уста што овде бројила, ситни зуби што сте свилу секли!" {{стих|25}}}} === Певач, место записа и напомена === Балада. Надежда Мирковић из Сумраковца певала ју је и Миодрагу Васиљевићу (в. „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 70). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 74. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 110. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 8nwjx4tlqb0wp3e3ipfcdd4v6m1sknr 0 51469 123037 112498 2022-08-10T07:56:02Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Седи Рада у градине]</big>''' }}</center> Седи Рада у градине, на крило јо’ огледало, у руке јо’ ситан чешаљ, бело лице огледује, русу косу начешљује. {{стих|5}} Отуд иде стари старче, наклецује, намигује: „’Оћеш, Радо, поћ’ за мене?" „’Оћу, ’оћу, стари старче. Да обријаш брадетину, {{стих|10}} да утепаш бабетину, па ћу онда поћ’ за тебе." Оде старац певајући, па обрија брадетину и утепа бабетину. {{стих|15}} „’Оћеш, Радо, поћ’ за мене?" „Нећу, нећу, стари старче!" Оде старац плакајући: „Аој, бабо, врућ кривају<ref>кривај - хлепчић</ref>!" }} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 73. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 5hvu9ar4hzstqyoplkv6295hgos48ny 0 51472 123034 112433 2022-08-10T07:40:06Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Жетву жању братац и сестрица]</big>''' }}</center> Жетву жању братац и сестрица, а везали девер и снашица. Девер снаши ти’о проговара: „Ој, снашице, златна наруквице, ето има већ година дана {{стих|5}} како дође за мог брата Павла, ти не имаш чедо у колевци." „Ој, девере, мој златни прстене, срамота ме у теб’ погледати, а камоли с тобом говорити. {{стих|10}} Ето има већ година дана како дођо’ за твог брата Павла, не спа’ с њиме ни недељу дана, Павле спава у башти под ружом, Павле спава са Стојном девојком, {{стих|15}} а ја спавам у кревету сама.“ „Ој, снашице, златна наруквице, казаћу га нашој старој мајци."}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 72. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 85lzq60yx6bctwnnjs3moe76at9mz7s 123035 123034 2022-08-10T07:47:11Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Жетву жању братац и сестрица]</big>''' }}</center> Жетву жању братац и сестрица, а везали девер и снашица. Девер снаши ти’о проговара: „Ој, снашице, златна наруквице, ето има већ година дана {{стих|5}} како дође за мог брата Павла, ти не имаш чедо у колевци." „Ој, девере, мој златни прстене, срамота ме у теб’ погледати, а камоли с тобом говорити. {{стих|10}} Ето има већ година дана како дођо’ за твог брата Павла, не спа’ с њиме ни недељу дана, Павле спава у башти под ружом, Павле спава са Стојном девојком, {{стих|15}} а ја спавам у кревету сама.“ „Ој, снашице, златна наруквице, казаћу га нашој старој мајци."}} <poem>Породична, пева се и као жетварска. Мотив јој је као и у Вуковој песми „Павловица и њезин дјевер Петар“ (бр. 757, књ. I, стр. 637). Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је, поред осталих, и песму: Једва чекам да иедеља дође, да мој драги из планине дође, да донесе свакојако цвеће, понајвише та зелени здравац... Од ње сам слушао и песму „Танка Стана град градила“ („Развитак“, бр. 6, 1974). Мелодију те песме од исте певачице Миодраг Васиљевић записао је овако („Музички фолклор у зајечарском крају“, „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 68).</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 72. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 6spf9qj4tayrkzt1idkqg175qs7aj5a 123036 123035 2022-08-10T07:48:01Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Жетву жању братац и сестрица]</big>''' }}</center> Жетву жању братац и сестрица, а везали девер и снашица. Девер снаши ти’о проговара: „Ој, снашице, златна наруквице, ето има већ година дана {{стих|5}} како дође за мог брата Павла, ти не имаш чедо у колевци." „Ој, девере, мој златни прстене, срамота ме у теб’ погледати, а камоли с тобом говорити. {{стих|10}} Ето има већ година дана како дођо’ за твог брата Павла, не спа’ с њиме ни недељу дана, Павле спава у башти под ружом, Павле спава са Стојном девојком, {{стих|15}} а ја спавам у кревету сама.“ „Ој, снашице, златна наруквице, казаћу га нашој старој мајци."}} === Певач, место записа и напомена === <poem>Породична, пева се и као жетварска. Мотив јој је као и у Вуковој песми „Павловица и њезин дјевер Петар“ (бр. 757, књ. I, стр. 637). Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је, поред осталих, и песму: Једва чекам да иедеља дође, да мој драги из планине дође, да донесе свакојако цвеће, понајвише та зелени здравац... Од ње сам слушао и песму „Танка Стана град градила“ („Развитак“, бр. 6, 1974). Мелодију те песме од исте певачице Миодраг Васиљевић записао је овако („Музички фолклор у зајечарском крају“, „Развитак“, бр. 4—5, 1963, стр. 68).</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 72. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 8ox880roza3290x0n3w1innznet5z9j 0 51473 123033 112492 2022-08-10T07:36:59Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Једва чекам да недеља дође]</big>''' }}</center> Једва чекам да недеља дође, да мој драги из планине дође, да донесе свакојако цвеће, понајвише та' зелени здравац и помало то шарено цвеће. {{стих|5}} „Што те нема, драги, да ми дођеш, ил’ си болан ил’ ти мајка брани?" „Нисам болан, нит’ ми мајка брани, већ сам другу љубу заљубио, по је танка и по је висока, {{стих|10}} по је бела и по је румена, снага ју је танка конопљица, лице ју је бела 'артијица, очи су ју црне трњинице, веђе су ју морске пијавице." {{стих|15}}}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 72. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 4lvizcmx7in8kwhmse4jjzhbtnirwk0 0 51474 123030 112447 2022-08-10T07:30:26Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Синоћ Јова из ордије дође]</big>''' }}</center> Синоћ Јова из ордије дође, а јутрос му ситна књига стиже: „Одма', Јово, на крајину д’идеш!“ Мајка му се око двора вије, љуба му се око коња вије, {{стих|5}} сеја му се око врата вије, па се вије, па га запитује: „Кад ћеш, брале, од крајине доћи?“ „Кад изгреју три сунца над гором, кад поникне пампур<ref>пампур - трска</ref> по камену, {{стих|10}} кад навеже сува врба грожђе."}} Породична. Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је и песму „Синоћ паде тамна магла“ („Развитак“, бр. 6, 1974), која је пореклом — по свој прилици — из околине Гњилана (на Косову), али измењена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 104. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 4adyxyeiyp6q6tj1qeasdn0usamb76i 123032 123030 2022-08-10T07:33:14Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Синоћ Јова из ордије дође]</big>''' }}</center> Синоћ Јова из ордије дође, а јутрос му ситна књига стиже: „Одма', Јово, на крајину д’идеш!“ Мајка му се око двора вије, љуба му се око коња вије, {{стих|5}} сеја му се око врата вије, па се вије, па га запитује: „Кад ћеш, брале, од крајине доћи?“ „Кад изгреју три сунца над гором, кад поникне пампур<ref>пампур - трска</ref> по камену, {{стих|10}} кад навеже сува врба грожђе."}} === Певач, место записа и напомена === Породична. Надежда Мирковић из Сумраковца певала ми је и песму „Синоћ паде тамна магла“ („Развитак“, бр. 6, 1974), која је пореклом — по свој прилици — из околине Гњилана (на Косову), али измењена. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 72. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 104. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] fcas61myy9y3pk42eglhehwcz5yvolg 0 51476 123027 112442 2022-08-09T18:31:57Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Синула је сјајна месечина]</big>''' }}</center> Синула је сјајна месечина, чак се види до белога града, ту се бију два брата рођена, не бију се за мајчино благо, већ се бију за добру девојку. {{стих|5}} Ника вели: „Моја је девојка!", а Никола: „Моја суђеница!" Ника вели: „Прстен сам ју дао!“, а Никола: „Гривну сам ју дао!" Ника купи двеста и два свата, {{стих|10}} а Никола триста и три свата. Ника иде гором страторовом, а Никола пољем босиљковем. Састаше се девојачкој двори. Ишетала девојачка мајка: {{стих|15}} Где сте пошли, Нико и Николо, не дам ја вам ни једном девојку!"}} Љубавна. <poem> Песму са сличном садржином објавио је, поред осталих скупљача, и Саватије Грбић у већ поменутом раду „Српски народни обичаји из Среза Бољевачког“ (в. и „Развитак“, бр. 6, 1965, стр. 51). Цвета Јовановић Липарка (мужа јој зову „Липов Чвор“), из Новог Корита, казивала ми је ову песму овако: Дзвездо ле, Дано ле!, пупо поље сас стадо, код њег никој иемаше, само једно овчарче, и оно је заспало, мало спало, више сьн гледало: оздол’ лети јато голубато, неје било јато голубато, него били два брата роџени, итд.</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 213. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] l59j6o19nm7u8x1iudg641vfqxeizn3 123028 123027 2022-08-09T18:33:35Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Синула је сјајна месечина]</big>''' }}</center> Синула је сјајна месечина, чак се види до белога града, ту се бију два брата рођена, не бију се за мајчино благо, већ се бију за добру девојку. {{стих|5}} Ника вели: „Моја је девојка!", а Никола: „Моја суђеница!" Ника вели: „Прстен сам ју дао!“, а Никола: „Гривну сам ју дао!" Ника купи двеста и два свата, {{стих|10}} а Никола триста и три свата. Ника иде гором страторовом, а Никола пољем босиљковем. Састаше се девојачкој двори. Ишетала девојачка мајка: {{стих|15}} Где сте пошли, Нико и Николо, не дам ја вам ни једном девојку!"}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна. <poem> Песму са сличном садржином објавио је, поред осталих скупљача, и Саватије Грбић у већ поменутом раду „Српски народни обичаји из Среза Бољевачког“ (в. и „Развитак“, бр. 6, 1965, стр. 51). Цвета Јовановић Липарка (мужа јој зову „Липов Чвор“), из Новог Корита, казивала ми је ову песму овако: Дзвездо ле, Дано ле!, пупо поље сас стадо, код њег никој иемаше, само једно овчарче, и оно је заспало, мало спало, више сьн гледало: оздол’ лети јато голубато, неје било јато голубато, него били два брата роџени, итд.</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 213. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Љубавне песме]] 7fwodbl8x7nux00tb8ss9le8mada0jr 0 51477 123025 112445 2022-08-09T18:18:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Зелен-горо, не ’ладуј, девојко]</big>''' }}</center> Зелен-горо, не ’ладуј, девојко, 'ладовала док код мајке била. Кад отиде за то младо војно, он је тражи те беле промене сваког петка и младе недеље, {{стих|5}} па је тражи те беле постеље.}} Сватовска. У првом стиху пева се и „листај, горо“, као што је забележио и Саватије Грбић („Српски народни обичаји из Среза Бољевачког“, Српски етнографски зборник, књ. XIV, 1909). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 183. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 7t8lzlch3ih2sfim1vp0jr3fib8j4v5 123026 123025 2022-08-09T18:20:37Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Зелен-горо, не ’ладуј, девојко]</big>''' }}</center> Зелен-горо, не ’ладуј, девојко, 'ладовала док код мајке била. Кад отиде за то младо војно, он је тражи те беле промене сваког петка и младе недеље, {{стих|5}} па је тражи те беле постеље.}} === Певач, место записа и напомена === Сватовска. У првом стиху пева се и „листај, горо“, као што је забележио и Саватије Грбић („Српски народни обичаји из Среза Бољевачког“, Српски етнографски зборник, књ. XIV, 1909). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 183. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] lj65an8ifkruzy0le3n3ugw5ydcmtej 0 51478 123023 112449 2022-08-09T18:07:13Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Овце чува чобан и чобанка]</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Јован и Јованка<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Овце чува чобан и чобанка по имену Јован и Јованка, чували су девет годин’ дана, чували су стадо небројено. Кад наступи десета година, {{стих|5}} проговара Јован чобанине: „’Ајде, сејо, стадо да бројимо, али најпре да се обљубимо.“ „А, мој брате, жив те бог убио!, где мож’ сеја брату љуба бити, {{стих|10}} нит’ је било нити може бити, под нам’ ће се земља пропукнути, а над нама небо преломити!" Наљути се Јован чобанине, ма'ну сабљом, одсече ју главу, {{стих|15}} паде глава у зелену траву. Мртва глава, језик проговара: „А, мој брате, Јован чобанине, у стаду су дванајес’ ’иљада, има једна Јованкина Ранка, {{стих|20}} ти кад одеш нашем белом двору, заблејаће Јованкина Ранка, ишетаће остарела мајка, па ће рећи наша стара мајка: „Блеји Ранка, а где је Јованка?”, {{стих|25}} е ти, брале, мајци ’вако кажи: „Кад смо били, стадо смо гонили, Јованка је ситан везак везла, везак везла, иглу изгубила, па остала у гори да тражи.” {{стих|30}}}} Такође о грешној љубави између брата и сестре. Позната је широм источне Србије (в. песму бр. 274. у Манојловићевој збирци, стр. 170, записану од Јованке Стаменковић из Пирота). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 99. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] llq7wdaab95k7t7r7pliykbs3824pgh 123024 123023 2022-08-09T18:10:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Овце чува чобан и чобанка]</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Јован и Јованка<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Овце чува чобан и чобанка по имену Јован и Јованка, чували су девет годин’ дана, чували су стадо небројено. Кад наступи десета година, {{стих|5}} проговара Јован чобанине: „’Ајде, сејо, стадо да бројимо, али најпре да се обљубимо.“ „А, мој брате, жив те бог убио!, где мож’ сеја брату љуба бити, {{стих|10}} нит’ је било нити може бити, под нам’ ће се земља пропукнути, а над нама небо преломити!" Наљути се Јован чобанине, ма'ну сабљом, одсече ју главу, {{стих|15}} паде глава у зелену траву. Мртва глава, језик проговара: „А, мој брате, Јован чобанине, у стаду су дванајес’ ’иљада, има једна Јованкина Ранка, {{стих|20}} ти кад одеш нашем белом двору, заблејаће Јованкина Ранка, ишетаће остарела мајка, па ће рећи наша стара мајка: „Блеји Ранка, а где је Јованка?”, {{стих|25}} е ти, брале, мајци ’вако кажи: „Кад смо били, стадо смо гонили, Јованка је ситан везак везла, везак везла, иглу изгубила, па остала у гори да тражи.” {{стих|30}}}} === Певач, место записа и напомена === Такође о грешној љубави између брата и сестре. Позната је широм источне Србије (в. песму бр. 274. у Манојловићевој збирци, стр. 170, записану од Јованке Стаменковић из Пирота). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 71. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 99. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 18co35rymh2vp5ark2dnm8p589655h2 0 51479 123018 112454 2022-08-09T14:24:50Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Болна Пенка, море варај, болна лежи]</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт драге<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Болна Пенка, море варај, болна лежи, болна лежи, море, на самрти, па си пише, море варај, ситно писмо, па га шаље, море, горе-доле, горе-доле, море варај, младом Јове, {{стих|5}} младом Јове, море, у солдати: „Одма’, Јово, море варај, дом да дођеш, Пенка ти је море, на самрти.” Одма’ Јова, море варај, дома пође, скоби Пенку, море, на ћуприје, {{стих|10}} скоби Пенку, море варај, на ћуприје, на ћуприје, море, на носилке. Дукат даде, море варај: „Спустите ју", а два даде, море: „Отклоп' те ју да ју видим, море варај, бело лице {{стих|15}} бело лице, море, танку снагу.” Бело лице, море варај, потавнело, танку снагу, море, опружила, беле руке, море варај, прекрстила, црне очи, море, заклопила, {{стих|20}} медна уста, море варај, затворила. „Да л’ би, Пенке, море, воде пила?“ „Кад би Пенка, море варај, воде пила, она не би, море, умирала, већ би била, море варај, с невестама, {{стих|25}} с невестама, море, под чесмама."}} Баладична песма == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 111. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] gy3dfbalgjsei1e51j2lr652mwifyem 123019 123018 2022-08-09T14:25:36Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Болна Пенка, море варај, болна лежи]</big>''' }}</center> <center>{{ font color | red | '''<big>Смрт драге<ref>назив песме у збирци Здравац миришљавац</ref></big>''' }}</center> Болна Пенка, море варај, болна лежи, болна лежи, море, на самрти, па си пише, море варај, ситно писмо, па га шаље, море, горе-доле, горе-доле, море варај, младом Јове, {{стих|5}} младом Јове, море, у солдати: „Одма’, Јово, море варај, дом да дођеш, Пенка ти је море, на самрти.” Одма’ Јова, море варај, дома пође, скоби Пенку, море, на ћуприје, {{стих|10}} скоби Пенку, море варај, на ћуприје, на ћуприје, море, на носилке. Дукат даде, море варај: „Спустите ју", а два даде, море: „Отклоп' те ју да ју видим, море варај, бело лице {{стих|15}} бело лице, море, танку снагу.” Бело лице, море варај, потавнело, танку снагу, море, опружила, беле руке, море варај, прекрстила, црне очи, море, заклопила, {{стих|20}} медна уста, море варај, затворила. „Да л’ би, Пенке, море, воде пила?“ „Кад би Пенка, море варај, воде пила, она не би, море, умирала, већ би била, море варај, с невестама, {{стих|25}} с невестама, море, под чесмама."}} === Певач, место записа и напомена === Баладична песма == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 111. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] kcb2xmp7ktqapbf5bfvwa0m8i1giivi 0 51480 123013 112457 2022-08-09T14:12:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Валила се, 'валила се висока планина]</big>''' }}</center> 'Валнла се, 'валила се висока планина да ју не мож’, да ју не мож’ нико пре'одити, да ју не мож’, да ју не мож’ ништа прелетети, да ју не мож’, да ју не мож’ ветар превејати. Облата се, облага се момче и девојче {{стих|5}} да ју може, да ју може на дан пре’одити да не једу, да не једу, ништа да не пију. Што рекоше, што рекоше, то и учинише. Разболе се, разболе се прошено девојче, па затражи, па затражи што у свету нема: {{стих|10}} усред лета, усред лета студенога леда, усред зиме, усред зиме петровке јабуке.}} Љубавна, пева се радо на прелу, с овом мелодијом: == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 150. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] 0po45be5cn1wtb8bsecgfgx9mwlix9d 123014 123013 2022-08-09T14:13:33Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Валила се, 'валила се висока планина]</big>''' }}</center> 'Валнла се, 'валила се висока планина да ју не мож’, да ју не мож’ нико пре'одити, да ју не мож’, да ју не мож’ ништа прелетети, да ју не мож’, да ју не мож’ ветар превејати. Облата се, облага се момче и девојче {{стих|5}} да ју може, да ју може на дан пре’одити да не једу, да не једу, ништа да не пију. Што рекоше, што рекоше, то и учинише. Разболе се, разболе се прошено девојче, па затражи, па затражи што у свету нема: {{стих|10}} усред лета, усред лета студенога леда, усред зиме, усред зиме петровке јабуке.}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, пева се радо на прелу, с овом мелодијом: == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 150. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Љубавне песме]] i7m3jfjdv06xzpsigen03egj5uio077 123015 123014 2022-08-09T14:15:00Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Валила се, 'валила се висока планина]</big>''' }}</center> 'Валила се, 'валила се висока планина да ју не мож’, да ју не мож’ нико пре'одити, да ју не мож’, да ју не мож’ ништа прелетети, да ју не мож’, да ју не мож’ ветар превејати. Облага се, облага се момче и девојче {{стих|5}} да ју може, да ју може на дан пре’одити да не једу, да не једу, ништа да не пију. Што рекоше, што рекоше, то и учинише. Разболе се, разболе се прошено девојче, па затражи, па затражи што у свету нема: {{стих|10}} усред лета, усред лета студенога леда, усред зиме, усред зиме петровке јабуке.}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, пева се радо на прелу, с овом мелодијом: == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 150. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Љубавне песме]] g6ockc48ozq6dz8qi68orebxokjdzo2 123016 123015 2022-08-09T14:16:24Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Валила се, 'валила се висока планина]</big>''' }}</center> 'Валила се, 'валила се висока планина да ју не мож’, да ју не мож’ нико пре'одити, да ју не мож’, да ју не мож’ ништа прелетети, да ју не мож’, да ју не мож’ ветар превејати. Облага се, облага се момче и девојче {{стих|5}} да ју може, да ју може на дан пре’одити да не једу, да не једу, ништа да не пију. Што рекоше, што рекоше, то и учинише. Разболе се, разболе се прошено девојче, па затражи, па затражи што у свету нема: {{стих|10}} усред лета, усред лета студенога леда, усред зиме, усред зиме петровке јабуке.}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, пева се радо на прелу. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 150. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Љубавне песме]] jeozrovxzlp7a1gpc1aeqnoklewh806 123017 123016 2022-08-09T14:18:26Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>['Валила се, 'валила се висока планина]</big>''' }}</center> 'Валила се, 'валила се висока планина да ју не мож’, да ју не мож’ нико пре'одити, да ју не мож’, да ју не мож’ ништа прелетети, да ју не мож’, да ју не мож’ ветар превејати. Облага се, облага се момче и девојче {{стих|5}} да ју може, да ју може на дан пре’одити да не једу, да не једу, ништа да не пију. Што рекоше, што рекоше, то и учинише. Разболе се, разболе се прошено девојче, па затражи, па затражи што у свету нема: {{стих|10}} усред лета, усред лета студенога леда, усред зиме, усред зиме петровке јабуке.}} === Певач, место записа и напомена === Љубавна, пева се радо на прелу. Варијанту песме с овим мотивом објавио је и Недељко Богдановић („Љубавне и друге песме из сврљишког краја“, „Развитак“, бр. 3—4, 1971, стр. 71). Надежда Маринковић из Сумраковца певала ми је и песму „Шта се сија тамо доле.“ == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 70. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 150. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Љубавне песме]] boqcc8b5l658qcwz5rosk13at6sl6ie 0 51483 123010 112464 2022-08-09T13:41:16Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо]</big>''' }}</center> Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо, Јула мела, љуто клела, дуњо ле: „Проклет’ да су два девера, дуњо, дуњо, што ме шаљу у поноћи, дуњо ле, да за'ватим 'ладне воде, дуњо, дуњо, {{стих|5}} скобише ме љуте гује, дуњо ле, топише ми чарне очи, дуњо, дуњо, топише ми чарне очи, дуњо ле.}} Породична. У варијантама ове песме обично зла свекрва шаље снаху на воду. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 69. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 25. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] qbsu8jd1ga45357t76pxcsicjnc3l5d 123011 123010 2022-08-09T13:42:24Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо]</big>''' }}</center> Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо, Јула мела, љуто клела, дуњо ле: „Проклет’ да су два девера, дуњо, дуњо, што ме шаљу у поноћи, дуњо ле, да за'ватим 'ладне воде, дуњо, дуњо, {{стих|5}} скобише ме љуте гује, дуњо ле, топише ми чарне очи, дуњо, дуњо, топише ми чарне очи, дуњо ле.}} === Певач, место записа и напомена === Породична. У варијантама ове песме обично зла свекрва шаље снаху на воду. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 69. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 25. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Породичне песме]] bry1eqvtmnqqac5vng7jkccxgcyrink 123012 123011 2022-08-09T13:43:32Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо]</big>''' }}</center> Јула мела равне дворе, дуњо, дуњо, Јула мела, љуто клела, дуњо ле: „Проклет’ да су два девера, дуњо, дуњо, што ме шаљу у поноћи, дуњо ле, да за'ватим 'ладне воде, дуњо, дуњо, {{стих|5}} скобише ме љуте гује, дуњо ле, попише ми чарне очи, дуњо, дуњо, попише ми чарне очи, дуњо ле.}} === Певач, место записа и напомена === Породична. У варијантама ове песме обично зла свекрва шаље снаху на воду. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 69. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 25. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Породичне песме]] oiitzazahjhag0rijrx2lkj8hc2e1jf 0 51485 123004 112480 2022-08-09T13:12:46Z Bokini 2804 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Смиљ Смиљана киту смиља брала]</big>''' }}</center> Смиљ Смиљана киту смиља брала, набрала је скута и рукава, извила је три зелени венца, први венац себе оставила, други венац другарице дала, {{стих|5}} трећи венац низ воду бацила, па је она њему говорила: „Плови, плови, мој зелени венче, и доплови до Ђурине дворе, па се попни Ђури на капију {{стих|10}} и запитај Ђурину сестрицу да ли је се Ђура оженио."}} === Певач, место записа и напомена === Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година. Шаљива породична. Мотивски сродна с Вуковом песмом „Сиромах ожењен госпођом" (бр. 700, књ. I, стр. 537). == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 68. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] tilrqadpf5m01zvrwmx2wg5cgimsgun 123005 123004 2022-08-09T13:14:20Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>[Смиљ Смиљана киту смиља брала]</big>''' }}</center> Смиљ Смиљана киту смиља брала, набрала је скута и рукава, извила је три зелени венца, први венац себе оставила, други венац другарице дала, {{стих|5}} трећи венац низ воду бацила, па је она њему говорила: „Плови, плови, мој зелени венче, и доплови до Ђурине дворе, па се попни Ђури на капију {{стих|10}} и запитај Ђурину сестрицу да ли је се Ђура оженио."}} === Певач, место записа и напомена === Забележио 7. јуна 1974. године у Сумраковцу од Надежде Мирковић проф. Љубиша Рајковић. Ова певачица је рођена 29. јуна (по старом, на Петровдан) 1903. године у Сумраковцу од мајке Виде Баковић (из Бољевца) и оца Пауна Баковића (из Сумраковца). Песме је упамтила још као дете од своје мајке која је била чувена певица, а неке и од других старих жена из села. Она радије песме пева, но што их казује. Иако у годинама, она и сада често пева, а учествовала је и на појединим смотрама фолклора, на пример у Бору и Бољевцу („Црноречје"), где је певала заједно са Милицом Војином из Сумраковца. Песме лекторисао Илија Погарчић. == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Народне песме из Црне Реке. Забележио Љубиша Рајковић. Песме мелографисао Илија Погарчић. 14/1974, бр. 6, стр. 68. [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Лирске народне песме]] oqaj9kbkgppp62beotqvhjkhhh1nmw3 0 51498 123031 122882 2022-08-10T07:32:15Z Bokini 2804 /* Певач, место записа и напомена */ wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Јули-ага познаје сестру<ref>У збирци Здравац миришљавац наслов песме гласи „Продаја Љубе Богданове"</ref></big>''' }}</center> Колико су града низ Дунава, толико су Богдану година, ал’ је Богдан много дуга дужан, што имаде, све у беду даде: на Дунаву девет воденице, {{стих|5}} на Чамнице зелена ливада, па не мож’ се Богдан одужити, ал’ говори остарела мајка: „’Ајде мене, мене препродавај, па ме цени пошто цена није, {{стих|10}} та да би се дуга одужио.” Мисли Богдан нико и’ не слуша, слушала и’ љуба на вратима, па казује своме господару: „Што продајеш своју стару мајку, {{стих|15}} ти ћеш с мајком опет љубу наћи, 'ајде мене, мене препродавај, па ме цени по што цена није, та да би се дуга одужио.” Говори јој Богдан, младо момче: {{стих|20}} „Обучи се што год лепше можеш, свилу свучи, кадифу обучи.” У’вати ју за десницу руку, одведе ју на новем пијацу. Телал бије по целем пијацу: {{стих|25}} „Ево Богдан где продаје љубу.” Не сме ники Богдана да пита, запита га Туре Јули-ага: „Пошто цена твоје верне љубе?” Ал’ говори Богдан, момче младо: {{стих|30}} „Није скупа, шес’ стотин’ дуката.” Кад то зачу Туре Јули-ага, он извади свилену мараму, па ју простре на зелену траву, па наброји шес’ стотин’ дуката {{стих|35}} и шес' стотин’ Турци забројава гледајући лепотињу њојну, гледајући бело лице њојно, па му узе онуј верну љубу, одведе ју под белем шатору, {{стих|40}} посади ју до десно колено, мило му је, па је запитује: „Ој, бога ти, Богданова љубо, је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш је л’ ти помниш некога од рода?” {{стих|45}} Ал’ говори Богданова љуба: „И ја помним, и ја помњувајем, и ја помним мому брацу име, мому брацу име, бре, Илија, мајка му је име преметнула {{стих|50}} у милости млади Јулијаша.” „Је л’ ти помниш, је л’ ти помњувајеш је л’ он има некакви белези?” Ту говори Богданова љуба: „Има белег на левом рамену {{стих|55}} и челенка на десном образу.” Ту говори Туре Јули-ага: „Фала, боже, моја мила сејо, фала, боже, не огреших душу!” У'вати ју за десницу руку, {{стих|60}} одведе ју на новем пијацу. Телал бије по целем пијацу: „Гди се види Богдан и се чује, нека дође љубу да си узне, нека благо за час’ да му буде, {{стих|65}} већ се неће братац и сестрица.”}} === Певач, место записа и напомена === Од осамдесет једногодишњег лаутара Здравка Маљића, званог Мурџа, из Браћевца, записао 18. марта 1976. Љубиша Рајковић. Лирско-епска. Варијанта Вукове песме „Продата љуба Богданова“ (бр. 725, књ. I, стр. 571). Једну такву штампао је и Милан Ђ. Милићевић („Сестра брату љуба“, „Кнежевина Србија“, књ. II, Београд, 1876, стр. 927). Од Здравка Маљића из Браћевца слушао сам још и ову песму: <poem>Кажи ми, либе Тодорке, која ли вечер да дојдем, ја л’ таја вечер ја л’ друга, на ваша јасна седенка, под твојта хурка на сенка, крај твојто десно колеице, на твојто меко столенце — крај тебе младо да умрем!</poem> == Референце == {{reflist}} ===Извор=== * Змија троглавка (народне песме из Браћевца). Записао Љубиша Рајковић. 16/1976 бр. 6, стр. 62-63. * Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 102-103. [[Категорија:Лирске народне песме]] [[Категорија:Развитак - Зајечар]] [[Категорија:Здравац миришљавац]] 861tj3rzxwess3e6g6wkmo4uz29c4pn 4 54709 123029 122985 2022-08-09T23:24:41Z Wlodzimierz 28 Замењена садржина странице текстом „{{bb}}” wikitext text/x-wiki {{bb}} ek6nfl5jb6lmea63xh1r46y3z43y08v